[Ђура спрема дебелог кулаша]
Ђура спрема дебелог кулаша,
Коња спрема пусат опасује,
Али ником он тој не казује.
Упита га своја верна љуба:
Ој Ђурице, моја војводице, 5
Коња спремаш, пусат опасујеш,
Али ником ти тој не казујеш.
Кажи мене куда ће да идеш,
Кажи мене кому ме остаљаш?
Ја си идем на Косово поље, 10
Остаљам те стојном Белиграду.
Ти да седиш за девет година,
Девет годин и четир месеца,
Ако ли ме из Косово нема,
Прво моју сеју ти удади 15
Па т'г си се млада преудади.
Па отиде Ђурица војвода,
Па седеја четири месеца,
Одма му се љуба преудала,
За никога Дуку насилника. 20
Ђуричино благо пресељује,
Ђуричину децу потуцује,
Куд ги туца. туј ги кожа пуца,
Много се је сестра нажалила,
Па написа једно ситно писмо, 25
Па га прати на Косово поље,
Баш га прати Ђурице војводе.
Писмо чита Ђурица војвода,
Писмо чита бистре сузе рони.
Угледа га кнез Лазаре српски: 30
Ој Ђурице, моја војводице,
Много писма ти си прочитаја,
А неси се море расплакаја.
Кажи мене што казује писмо.
Ни му каза. ни му одговара, 35
Но му фрља писмо у скутеви.
Писмо гледа Кнез Лазаре српски,
Писмо глела па му одговара:
Чујеш ли ме Ђурице војводо,
Ти поспремај дибела калуша, 40
Тркни море стојном Белиграду.
Види море чуднога сеира.
Ђурица је њега послушаја,
По поспрема дибела кулаша,
Па си пође низ тој рамно поље. 45
Па сусрете црног калуђера.
Собуче му калуђерско руво,
Преличи се црни калуђерин,
Па си пође низ равну чаршију.
Па сусрете једну стару бабу: 50
Стара бабо, мајке не рођена,
А камо ви ора пред мејане,
А камо ви зелене доламе?
Чујеш ли ме црни калуђере.
Од како се Ђура пресејаја, 55
Одотле се јесак учинија,
Да не игра оро пред мејане,
Да не носив зелене доламе.
Ђура близи, при његове порте.
До две деца камење фрљаше, 60
А малејо старејо натфрља,
Ем натфрља, ем си му говори:
Зашто бато ја да те натфрљам?
Тебе давав једну корку леба,
А на мене ни трошку не давав. 65
Па искочи прелепа госпођа:
Чујеш ли мр црни калуђере,
Од куд тебе тај коњ допаднуја?
Ја сам био у Косово равно,
Куи умре ја га опојујем, 70
Ђура умре и ја га опоја,
За опело кулаша узедо.
Она бркну у свилени џепови,
Па извади једну шаку злато,
Да дарује црног калуђера: 75
Чујеш ли ме црни калуђерин,
Ајд дидемо у кулу танану,
Ти да кажеш Дуке господару,
С’ голем бакшиш он ће те дарује,
Ће ди даде ручак да поручаш, 80
И по ручак тоја рујно вино.
Па отоше у кулу танану,
Испричаше Дуке господару.
Т’г се Дука у ћеф дотераја.
С’голем бакшиш он га даруваја, 85
Па му даја ручак да поруча,
И по ручак тоја рујно вино.
Т’г говори црни калуђерин:
Дај ми изак мало да поиграм.
Играј дедо колко ти је воља. 90
Кад си стаде деда да си игра,
Сва се кула из темеља љуља.
Пол’к дедо, кула ће ми падне.
Не слуша га црни калуђерин.
Кад си стаде још више да игра. 95
Ћеремиде доле попадаше.
Попадаше свати потепаше.
Кад си фрља црну кабаницу,
Сину куче како д’н у пладне.
Ману с’ сабљу отсече му главу. 100
Од стра љуба почела да бега.
Стани мајке ти да видиш татка,
Ти да видиш татка и чакшире.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
