Ђурађ и Јана
Ђурађ Јану за мило зазива,
Јана му се милије одзива:
„Ево мене, Ђурђе господару!“
Ал‘ беседи, Ђурђе господару:
„Не зовем те, моја мила Јано, 5
Не зовем те да ти заповедам,
Већ те зовем да те нешто питам.
Које су се после доводиле,
После тебе и пређе тебека,
Свака чедо за ручицу води, 10
И по друго на рукама носи,
А треће им под појасом кажу,
А у тебе од заклетве нема; —
Хајде, Јано, да се растанемо
Пођи, Јано, за ког‘ теби драго, 15
Ја ћ‘ узети коју мене драго.“
Ал‘ беседи Јана, лепа Јана:
„Подај мене, Ђурђу господару,
Подај мене за ког‘ теби драго,
А ти узми коју теби драго.“ 20
То је Ђурађ послушао Јану,
Па је лепо удомио Јану
Преко мора за дуждева сина,
Он узима Кату Карловкињу.
Кад је прошло девет годиница, 25
Роди Јана девег милих сина,
А у Ђурђа од заклетве нема.
Разболе се, Ђурђу господару,
Па он пише преко мора Јани:
„Аој Јано прва љубо моја, 30
Пошљи мени до два сина твоја,
Најмлађега понајмилијега,
Старијега најпаметнијега,
Да препишем моје силно благо,
Да ја знадем коме ће остати.“ 35
То је Јана за Бога примила
Па је своју децу опремила,
Најмлађега и најстаријега;
Па је своју децу научила:
„Децо моја, млади дуждевићи, 40
Кад одете у Ђурђева двора,
Гологлави у двор ушетајте,
Целивајте Ђурђа господара,
Целивајте у скут и у руку, —
Ђурђевицу младу у, папучу.“ — 45
Лепо их је она даривала
Сваком дала танану кошуљу,
Ни предену, ни у брдо ткану,
Већ од суха препредена злата.
Частио их, Ђурћу господару, 50
Частио их за недељу дана,
Од недеље до друге недеље.
Кад су пошли своме белом двору,
Пратио их, Ђурђу господару,
Пратио их је до Сињега мора; 55
Па беседи, Ђурђу господару:
„Лет'те, лет‘те, два бела голуба,
Благо оном коме одлетисте
Тешко мени кога оетависте!“
То изусти п' онда душу пусти.60
