* * *
Ђевојчица сјетује дилберчића
На што отац, на што мати — све заједно спи,
А ја — млада ђевојчица — не имадем с ким!
У комшије преко пута — кажу кршан син!
„Ој момчићу, дилберчићу — дођи довече!
„А кад будеш преко поља — немој кршити! 5
„А кад будеш преко башче — немој трчати!
„А кад будеш на вратима — немој лупати!
„А кад будеш на тавану — немој играти!“
Једва чека младо момче — док се замрче.
Кад је био преко поља — гласно запјева! 10
Кад је био преко плота — колац извали!
Кад је био преко башче — мал’ врат не сломи!
Кад је био на вратима — врата извали!
Кад је био преко куће — стаде играти!
И завати чабрњака — чабар обори! 15
Чабар лети, лонце таре — све зло чини!
Чује отац, чује мати — „лези отац, ћути мати!
„Наша маца мише лови — чабар обори!“
Скочи отац, скочи мати — лонце побрати.
Стаде отац ватру ложит — браду запали. 20
Док дођоше маховљани — момче утече,
Ђевојчицу за ручицу — па је одведе.
А док ватра распали се — кућа изгоре!
Забиљ. Васа М. Ђуковић
|
|
Референце
Извор
Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 326.
