Ђевојка од седамдесет и седам година

* * *


Ђевојка од седамдесет и седам година

Ђевојка је мало ђевовала:
Седамдесет и седам година,
Седам пута на ћабу ходила,
Кад ли с ћабе нешто проговара:
„О ђевојко, ти се не удала, 5
„Док у мору риба пропјевала,
„А по путу ницало босиље,
„По горици зановет цапћела!“
Ђевојка се љуто расpдила,
Стаде клети, у кам затуцати: 10
„Ћабо кућо, ти се разорила,
„По врху те машина спопала,
„По сриједи брштан опасао,
„А по дну те миши оглодали,
„Што ме прокле и срећу изгуби!“ 15

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 209-210.

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 379-380.