* * *
Ђевојка клела бабе
Сунце ми се крадијаше
Крајем луга зеленога;
То не било жарко сунце,
Већ то било драго моје.
На руци ми заспануло, 5
Оно ми се непрењало.
На челу му капља меда,
На мом срцу груда леда.
Ја заиска капљу меда
Да растопим груду леда! 10
Отуд иду двије бабе
Диванџије, осамџије.
Од грознице поцркале!...
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 74-75.
