* * *
Ђевојка и потајни прстен
Ђевојка јунаку прстен повраћала:
На ти, момче, прстен, мој те род не љуби;
Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица;
Ал’ ме немој момче, на глас износити;
Јербо сам ђевојка у свачем несретна:
Ја босиљак сијем — мени пелим ниче!
Ој пелим пелимче, моје горко цв'јеће,
Свакоме си горко, ал мени си слатко.
С тобом ће се моји сватови китити,
Кад ме буду тужну до гроба пратити.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 84.
