Ђак и ђаво

          Био је у некаквом манастиру ђак један врло изјелица, а при том имао је и калуђера одвећ тврдицу који му је поредно давао да једе, а још мање да пије. У вече, кад би пошли да лијежу, вазда би калуђер опазио да ђак нешто у својој ћелици вазда ради, те једну вече провири кроз вратнице руpу, па кад види ђака ђе је заждио пе шест свијећа уједно и на њих пече јаја, зачуди се чуду, што још никада није ни чуо а камо ли видио, прекрсти се од чуда говорећи: анатема те ђавола и његова брата ђаката. А од некуда долети ђаво, па рече калуђеру: нијесам ни ја још то никад видио.

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 114.