Отворите главни мени
XLIV
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи



Kад прво сунце
Кроз гору сине,
На роси видиш
Где дршће свет;
Цветак се прене,
А по мирису
Познаш да дршће
У души цвет.

Устани, рано,
Љубице моја,
Да видиш дивот,
Да видиш рај,
Скрштених руку
Да чујеш миран
Божији свети
Уздисај.

Зора је осмеј
Божје доброте,
А сунце пева
Највишу моћ...
Богу је мило
Што ј’ тако тајно
Дивну и бајну
Створио ноћ.

ИзвориУреди

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 225 , Матица српска, Нови Сад.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.