Отворите главни мени
VI
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи



Mислећ’ на те — у том вају,
Мислећ— на те — у том сјају —
Кад се моја душа пита,
Је л’ на земљи, ил’ у рају;
Мислећ’ на те, кад ми душа
Грли, љуби света оба, —
Мила ружо, душе душо,
Шта ти мислиш у то доба?

Мислећ’ нате, мислећ’ на те,
Трепавица кад ми клоне,
Па у ноћи, у самоћи,
У том санку ружичноме,
Кад се мајка моја спусти —
У том санку пуном миља,
Те над нама руке дигне,
Заједно нас благосиља —
Од суза се море диже,
Ми пловимо по таласу —
Мила ружо, душе душо,
Шта ти мислиш у том часу?

Мислећ’ на те, мислећ’ на те,
Кад самоћа срце стреља,
А из срца разбију се
Пуна јата разних жеља,
А златне су — ти их златиш,
Теби лете — ти их вратиш,
Дивље ти се птице чине,
Не познајеш јаде њине,
Склапаш од њих очи своје
— Моје среће до два врутка —
Мила ружо, душе душо,
Шта ти желиш тог тренутка?

ИзвориУреди

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 178-179 , Матица српска, Нови Сад.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.