ЂУЛИЋИ LXIII
| LXIII Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.
Склопи очи, невинашце младо,
Буји, паји, материна надо,
Безазлено моје гонџе мало,
С неба си ми у колевку пало, —
Замириса миром милодува, —
Спавај, чедо, мајка тебе чува.
Буји, паји, моја мила снаго,
Чува мајка своје чедо драго,
Чисто срце кâ зеницу гледи,
Душу пази да се не повреди,
Да остане као роса чиста,
Као капља сред зелена листа.
Буји, паји, моје Српче мало,
Не би л’ скоро санком ојачало,
Да искочиш из колевке, сине,
Да покупиш по свету врлине,
Да се пустиш сам на своја крила, —
Јер те мајка роду наменила.
Буји, паји, мој соколе лепи,
Нека ти се мишица окрепи,
Твој бабајко другог чеда нема,
Па јединца већ на бој отпрема,
Да с’ вратите, -— ил’ да погинете, —
За слободу да соколујете.
Извори
уреди- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 247-248, Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|