Отворите главни мени

ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII

XXXVIII
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Oд детињства, од једва-сећања,
У времену невина голубља,
Имао сам, уз које приања’, —
Тад не знадох колико их љубља’.

У младости, у прозорју снова,
У то бујно чиловања доба,
Имао сам од срца другова,
И од срца — и до њина гроба.

У зрелости на оствару жеља
Кад се стаза бољој срећи прти,
Имао сам добрих пријатеља,
— Није свако умро пре самрти.

Драги часи, — мили загрљаји —
Речи песме, — уздисаји, нади,
Љубав, вера — а вера се сјаји —
Кад’јоница младости их кади.

Сад на све то спустила се тама;
Сад на све то спустила се туга;
Моја суза или тече сама,
Или једва нађе плачидруга.

Спомену вам одужит’ се хтети,
То је тлапња слепилом голема...
Ал’ ми нико не може отети:
Љубити вас — и када вас нема.


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 309-310 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.