Отворите главни мени
LXII
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Гроб је трулеж, — он не уме
Брзо пепô стварат’ —
Ту смо близу, кад ће мртве
Живи огањ згарат’.

Ако тада будем имô
Живих пријатеља,
Сетиће се мојих тијо
Прошаптаних жеља.

Ломачу ће разбуктати
Да гори поштено,
Сагореће тело моје,
Сагорет’ и њено.

Са топлотом у вис лети,
Што се не пепели,
Што остане, жара прима
Више се не дели.

Стаклен-жара радо прима
Ту спојину јаку,
Па нек стоји ма где било,
Само не у мраку.

То би била последња ми,
Верујте, не мала;
А добрима пријатељма
Напред велим: Хвала.


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 338-339 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.