"Доћи ће ми скоро све што је потребно"

"Доћи ће ми скоро све што је потребно"
Писац: Владислав Петковић Дис




                  
* * *

Доћи ће ми скоро све што је потребно
За одлазак дуге, једнолике патње:
И постеља чудна, и звоно погребно,
И кола, и сузе — сав обичај пратње.

Доћи ће и сунце, црвено и свеже,
И наћи ће мене прекрштених руку
Са свећом над главом, докле мртве леже
Моје црне очи у новом сандуку.

Са своје висине гледаће ме оно
Мирно, и кад буду спуштали поклопац,
И кад ме поздрави с катедрале звоно,
И кад ме дочека гробаров конопац.

Као сунце, и ја ништа нећу знати:
Ни ранији живот немиран и ломан,
Ни да други данас због мог мира пати,
Да је моја пратња невесели роман.

Као сунце, и ја спокојно ћу ићи,
Равнодушан, далек за све што се збива:
Глас до јуче познат не може ме стићи
У ћутању новом које ме покрива.

Доћи ће ми скоро све што је потребно
За одлазак дуге, једнолике патње:
И постеља чуда, и звоно погребно,
И кола и сузе — сав обичај пратње.



Извори уреди

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 183.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 107 година.