Усо момче и Али-беговица
Бег Али-бег вјерну љубу пита:
"Што си тако у лицу блиједа?
"Ал' од мене, ал' од страха мога?
"Ал' од страха мила баба мога?
"Ал' од страха миле моје мајке, 5
"Мајке моје, а свекрве твоје?
"Ал' од страха мила брата мога,
"Брата мога, а ђевера твога?
"Ал' заове, миле секе моје?"
Љуба бегу смјерно одговара: 10
"О Богу ми, бего Али-бего!
"Њесам бљеда ја од страха твога,
"Ни од свекра, ни од свекрвице,
"Ни ђевера, нити заовице,
"Већ од страха слуге Усејина, 15
"Ђе ме види, све ми намигује,
"Но ти смакни слугу Усејина,
"Али ћу се млада објесити,
"О авлији каменој капији,
"Али бјежат' у род у матере." 20
Кад то чуо бего Али-бего,
Па он зове Усејина слугу,
Те одоше гори у планини,
Заведе га дубоку језеру,
И привеза при станцу камену, 25
Па замути дубоко језеро,
Те подражи проклете аждаје,
И побјеже гори у планину.
Он побјеже^ ето ти аждаје!
На Уса је сургун учинила, 30
Ал' је Усу Бог и срећа дала,
Снагом трже, те гајтан претрже,
Те за бегом оде кроз планину.
Клања му се Усо до кољена,
Клањајући оте му оружје, 35
Те је бега сабљом посјекао,
Скиде шњега ођел' и оружје,
С њега диже, а на себе врже,
Па отиде бегу на дворове.
Беговица Уса угледала, 40
Она мисли, е јој иде бего,
Те отиде њему у сусрету,
Виђе јадна да се преварила,
Плећи даде, а бјежати стаде;
За њом се је Усо натурио, 45
Уфати је за бијелу руку,
На муке јој живот извадио.
