Платон

Платон на српској Википедији


»Па како да нађемо благу природу која y исти мах има и велико срце? — Јер блага природа и природа с великим срцем стоје y супротности једна према другој« (375). Не желимо никакву нацију y којој би били само рвачи који ce боре за награду и тешке атлетске снаге мајстора. Можда ће наш проблем решити музика; она душу учи хармонији и ритму, и, шта више, основима праведности, јер »може ли хармонично образовано биће бити неправедно? ... Није ли, Глауконе, музичко васпитање баш зато тако моћно што ритам и хармонија силазе y дубину душе, и врше на њу најјачи утицај на тај начин што уносе y њу племенито држање, и тако стварају племенита човека...?« (401; Протагора, 326). Музика уобличава карактер, и према томе, узима учешћа y формирању социјалних и политичких дела. »Дамон каже, и ја y то верујем, кад би ce измениле врсте музике, да би ce c њима изменили и основни закони држава

Музика je драгоцена уметност, не само стога што оплемењује осећање и карактер, него и зато што одржава и васпоставља здравље. Има болести које ce могу исцелити само посредством духа (Хармид, 175) ; тако су корибантски свештеници дивљом свирком фрула исцељивали хистеричне жене, и то на тај начин што су их потстицали на непрестано играње, док не би од умора пале на земљу и заспале, a кад би ce пробудиле, устале би здраве. Таквим методама достижу ce и умирују несвесни извори људскога мишљења, и y тим праизворима делања и осећања има геније свој корен. »Нико y свесном стању не доспева до истинскога и богоданога гледања, него пре онда кад му je моћ разума окована y сну, y болести, или y заносу«; пророк (mantis) или геније сродан je c оним који je опседнут (manikos), y заносу (Фецар, 244).

Музика и мера дају души и телу љупкост и здравље, али прекомерна музика je исто тако опасна као и прекомерна атлетика. Бити само атлет значи готово исто што и бити дивљак, и ко je само музичар тај ce и сувише разнежава и постаје »мекнш него што je то потребно« (410). Једно и друго треба да je спојено; али, после шеснаесте године индивидуално бављење музиком забрањује ce, мада ce хорско певање и заједничке игре негују кроз цео живот. И музика не треба да ce негује само као музика, него треба да ce узима као помоћно средство да ce градиву које човека понекад одбија, a то je градиво математике, историје и природних наука, да привлачан облик; нема никаква разлога да ce ове за омладину тешке студије не Шаблон:За изворе »Па како да нађемо благу природу која y исти мах има и велико срце? — Јер блага природа и природа с великим срцем стоје y супротности једна према другој« (375). Не желимо никакву нацију y којој би били само рвачи који ce боре за награду и тешке атлетске снаге мајстора. Можда ће наш проблем решити музика; она душу учи хармонији и ритму, и, шта више, основима праведности, јер »може ли хармонично образовано биће бити неправедно? ... Није ли, Глауконе, музичко васпитање баш зато тако моћно што ритам и хармонија силазе y дубину душе, и врше на њу најјачи утицај на тај начин што уносе y њу племенито држање, и тако стварају племенита човека...?« (401; Протагора, 326). Музика уобличава карактер, и према томе, узима учешћа y формирању социјалних и политичких дела. »Дамон каже, и ја y то верујем, кад би ce измениле врсте музике, да би ce c њима изменили и основни закони држава

Музика je драгоцена уметност, не само стога што оплемењује осећање и карактер, него и зато што одржава и васпоставља здравље. Има болести које ce могу исцелити само посредством духа (Хармид, 175) ; тако су корибантски свештеници дивљом свирком фрула исцељивали хистеричне жене, и то на тај начин што су их потстицали на непрестано играње, док не би од умора пале на земљу и заспале, a кад би ce пробудиле, устале би здраве. Таквим методама достижу ce и умирују несвесни извори људскога мишљења, и y тим праизворима делања и осећања има геније свој корен. »Нико y свесном стању не доспева до истинскога и богоданога гледања, него пре онда кад му je моћ разума окована y сну, y болести, или y заносу«; пророк (mantis) или геније сродан je c оним који je опседнут (manikos), y заносу (Фецар, 244).

Музика и мера дају души и телу љупкост и здравље, али прекомерна музика je исто тако опасна као и прекомерна атлетика. Бити само атлет значи готово исто што и бити дивљак, и ко je само музичар тај ce и сувише разнежава и постаје »мекнш него што je то потребно« (410). Једно и друго треба да je спојено; али, после шеснаесте године индивидуално бављење музиком забрањује ce, мада ce хорско певање и заједничке игре негују кроз цео живот. И музика не треба да ce негује само као музика, него треба да ce узима као помоћно средство да ce градиву које човека понекад одбија, a то je градиво математике, историје и природних наука, да привлачан облик; нема никаква разлога да ce ове за омладину тешке студије не олакшавају и не полешпавају стиховима и певањем.