Библија (Бакотић) : Јеванђеље по Луки

←Марко

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Јован→

Глава 1.

1 Како су многи почели да описују догађаје који се међу нама испунише,

2 као што су нам их предали они који им од почетка беху сведоци, и који постадоше служитељи речи,

3 то се и мени учини добро, - испитавши пажљиво све од почетка -, да ти их по реду, честити Теофиле, написмено изложим,

4 да би познао истинитост речи којима си научен.

5 У време Ирода, краља јудејскога, био је један свештеник из реда Авијина, који се зваше Захарија. Жена његова беше од кћери Аронових и зваше се Јелисавета.

6 Обоје бејаху праведни пред Богом, вршећи без мане све заповести и све наредбе Господње.

7 Не имађаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје бејаху већ стари.

8 И док је он, по распореду свога реда, вршио службу своју пред Богом, деси се,

9 по свештеничким обичајима, да на њега дође да уђе у храм Господњи да кади.

10 Цео народ мољаше се напољу за време кађења.

11 Тад се Захарији појави анђео Господњи, који стаде с десне стране олтара кадионога.

12 Кад га Захарија угледа, збуни се, и страх га обузе.

13 Али му анђео рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја. Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и ти ћеш му наденути име Јован.

14 Он ће ти бити на радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу;

15 јер ће он бити велик пред Богом. Он неће пити вина ни опојнога пића, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје.

16 Многе ће он синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њиховоме,

17 и ићи ће пред Богом у духу и сили Илијиној, да окрене срце отаца к деци, и непокорне к разумности праведника, и да приправи Господу народ спреман.

18 Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, а и жена је моја зашла у године.

19 Анђео му одговори: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом и послан сам да ти говорим, и да ти јавим ову радосну вест.

20 И гле, онемићеш и нећеш моћи говорити до дана кад ће то да се збуде, јер ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.

21 Међутим народ чекаше Захарију, чудећи се што се забави у храму.

22 Кад изиђе, он не могаше да им говори, и они разумеше да му се нешто појавило у храму. Он им чињаше знакове и оста нем.

23 Кад се навршише дани службе његове, отиде кући својој.

24 Неколико дана после затрудне Јелисавета, жена његова. Она се кријаше пет месеци, говорећи:

25 То је милост коју ми учини Господ кад погледа на ме, да ми дигне срамоту моју пред људима.

26 У шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски, по имену Назарет,

27 к девици испрошеној за човека из дома Давидова, Јосифа по имену. Девици беше име Марија.

28 Анђео уђе к њој, и рече јој: Здраво, милости пуна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!

29 Збуњена од те речи, питаше се Марија шта може да значи тај поздрав.

30 Анђео јој рече: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост пред Богом.

31 И ево затруднећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

32 Он ће бити велик и назваће се Син Највишњега, и даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова.

33 Он ће у дому Јаковљеву вечито краљевати, и краљевство његово неће краја имати.

34 Рече Марија анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35 Анђео јој одговори: Дух Свети доћи ће на те, и сила Највишега осениће те. Зато и свето дете које ће се од тебе родити назваће се син Божји.

36 Ето и Јелисавета, рођака твоја, заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

37 Јер код Бога није ништа немогуће.

38 Рече Марија: Ја сам слушкиња Господња, нека ми буде по речи твојој! - И анђео отиде од ње.

39 У то време Марија уста и похита у планину, у град Јудин.

40 Она уђе у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.

41 Чим Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и она се напуни Духа Светога.

42 Она ускликну јаким гласом: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

43 И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени?

44 Јер гле, чим дође глас поздрава твога у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

45 Блажена она која верова, јер ће се испунити оно што јој је од Господа казано!

46 И Марија рече: "Душа моја Господа велича

47 и дух мој се радује у Богу, Спаситељу моме,

48 што на нискост своје слушкиње погледа. Јер ће ме сви нараштаји блаженом одсад звати;

49 јер велико дело Свемоћни ми учини. Свето је његово име,

50 и милосрђе његово од колена на колено на онима који га се боје.

51 Он показа силу руке своје, и разасу оне што су у свом срцу мисли охоле имали.

52 Збаци силнике с престола, и подиже смерне.

53 Гладне блага напуни, а богате празне отпусти.

54 Помаже Израиљу, слузи своме, и опомену се милосрђа свога

55 - ко што рече оцима нашим -, према Аврааму и потомству његову до века.“

56 Марија оста с Јелисаветом око три месеца, па се врати кући својој.

57 Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

58 Суседи и родбина њезина чуше да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваше се с њом.

59 У осми дан дођоше да обрежу дете, и хтедоше да му надену име његова оца, Захарија.

60 Али мати његова проговори и рече: Не, него ће се звати Јован.

61 Рекоше јој: Никог нема у родбини твојој да му је тако име,

62 и чињаху знакове оцу његову да сазнају како би он хтео да му надену име.

63 Захарија заиска таблице и написа: Јован је име његово. И сви се зачудише.

64 У тај исти час отворише се уста његова и раздреши се језик његов, и он проговори хвалећи Бога.

65 Страх уђе у све становнике околине њихове, и по свој горњој Јудеји говораше се о овом догађају.

66 Сви који за то чуше размишљаху у срцу своме, говорећи: Шта ће бити из овога детета? И рука Господња бејаше с њим.

67 Захарија, отац његов, би испуњен Духом Светим, и пророкова говорећи:

68 „Благословен Господ, Бог Израиљев, што свој народ походи и избави,

69 и подиже нама силног Спаситеља у дому Давида слуге свога,

70 као што објави устима светих својих пророка из давних времена.

71 Спаситеља који нас избавља од наших непријатеља, и из руку свију који нас мрзе!

72 Тако он милост своју показује према оцима нашим, и опомиње се светог свог савеза,

73 по заклетви којом се заклео Аврааму, оцу нашему,

74 да ће дати нама, кад се избавимо из руку својих непријатеља, да му служимо без страха,

75 ходећи пред њиме у светости и у правди кроз све дане свог живота.

76 А ти, дете, назваћеш се пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим, да му пут његов приправиш,

77 да даш народу његовом разум спасења, опроштењем греха његових,

78 по великом милосрђу Бога нашега, по коме нас источно Сунце походи с висине,

79 да обасја оне који су у тами и у сенци смрти, и упути ноге наше на пут мира.“

80 И дете растијаше и јачаше духом, и оста у пустињи до дана излажења свога пред Израиља.

Глава 2.

1 У те дане изиђе заповест цара Августа да се попише сав народ.

2 То је био први попис за намесништва Киринова у Сирији.

3 И пођоше сви да се запишу, сваки у свој град.

4 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зваше Витлејем, - јер он беше из дома племена Давидова -,

5 да се запише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6 Кад они бејаху онамо, дође време да она роди.

7 И роди сина свога првенца, и пови га и метну у јасле, јер није било места за њих у гостионици.

8 У оном крају било је пастира који чуваху ноћну стражу код стада својих.

9 И гле, анђео Господњи појави се њима, и слава их Господња обасја. Њих обузе велик страх.

10 Али им анђео рече: Не бојте се. Јер вам јављам добру вест, која ће бити велика радост целоме народу;

11 јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ.

12 И ево вам знака по коме ћете га познати: Наћи ћете дете повијено које лежи у јаслима.

13 И у једанпут приђе анђелу мноштво војске небеске хвалећи Бога и говорећи:

14 „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима!“

15 Кад их анђели оставише да се врате на небо, пастири рекоше једни другима: Хајдемо до Витлејема да видимо шта је то било, што нам Господ даде да знамо.

16 Похиташе, и нађоше Марију и Јосифа, и дете које је лежало у јаслима.

17 Пошто га видеше, казаше све што им је речено за то дете.

18 И сви који их чуше дивише се ономе што им казаше пастири.

19 Марија чуваше све те речи и слагаше их у срцу својему.

20 Пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, и што беше као што им је казано.

21 Кад дође осми дан, у који је требало да обрежу дете, наденуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није било ни заметнуло у утроби матере своје.

22 А кад се навршише дани њиховог очишчења по Закону Мојсијеву, донеше га Јосип и Марија у Јерусалим да га представе Господу,

23 извршујући оно што је написано у Закону Господњему, да се свако прворођено мушко дете посвети Господу,

24 и да се принесу на жртву две грлице или два голубића, као што је прописано у Закону Господњему.

25 И гле у Јерусалиму беше један човек који се зваше Симеон. Тај човек беше праведан и побожан; он чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети бејаше над њим.

26 Њему беше по Светоме Духу јављено да неће умрети док не види Христа Господњега,

27 и по надахнућу Духа дође у храм. И кад родитељи донесоше дете Исуса, да сврше за њега што закон прописује,

28 он га узе на руке своје, хвали Бога, и рече:

29 „Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој, с миром;

30 јер очи моје видеше спасење твоје;

31 спасење које си пред свим народима спремио,

32 светлост да народе обасјава, и славу народа твога Израиља.“

33 Отац и мати његови дивљаху се ономе што се говораше за њега.

34 Симеон их благослови, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај је постављен да многима у Израиљу донесе пад и ускрсење, и да постане знак који ће препирања изазвати,

35 а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца.

36 Ту беше и Ана, пророчица, кћи Фануилова, од колена Асирова. Она је била много стара, и она беше живела седам година с мужем својим од девичанства свога.

37 Оставши удова, ни у својој осамдесет и четвртој години она не напушташе храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.

38 Дошавши у тај исти час, она хваљаше Бога, и говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима.

39 Кад свршише све по закону Господњему, вратише се Јосиф и Марија у Галилеју, у град свој Назарет.

40 А дете растијаше и јачало пуно мудрости, и милост Божја беше на њему.

41 Родитељи Исусови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.

42 Кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника,

43 а кад прођоше дани, и они се враћаху, оста дете Исус у Јерусалиму. Отац и мати његова не приметише то.

44 Мислећи да је с друштвом, превалише цео дан хода, па га стадоше тражити међу сродницима и знанцима.

45 Али не нашавши га, вратише се опет у Јерусалиму да га траже.

46 После три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их и пита их.

47 Сви који га слушаху, дивљаху се његовом разуму и одговорима.

48 Кад га родитељи видеше, зачудише се, и мати његова рече му: Сине, шта учини нама тако? Ево отац твој и ја забринути те тражимо.

49 Он им рече: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем на делу Оца свога?

50 Али они не разумеше то што им рече.

51 Он сиђе затим с њима у Назарет, и бејаше им послушан. Мати његова чуваше све то у срцу своме.

52 И Исус напредоваше у мудрости и у расту и у милости пред Богом и пред људима.

Глава 3.

1 У петнаестој години владања цара Тиверија, кад Понтије Пилат бејаше намесник у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и у Трахонитској, а Лисанија тетрарх у Авилини,

2 а за првосвештенства Ане и Кајафе, реч Божја проговори Јовану, сину Захаријину, у пустињи.

3 И он прође сву околину Јорданску, проповедајући крштење покајања за опроштење греха,

4 као што је написано у књизи говора пророка Исаије, који говори: „Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.

5 Долине ће све се испунити, слегнуће се горе и брегови, што је криво то ће се исправити, уравниће се стазе храпаве,

6 и свако ће тело Божје спасење видети."

7 Говораше дакле Јован људима који излажаху да их крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који ће да дође?

8 Дајте дакле достојне плодове покајања, и не говорите у себи: Ми имамо оца Авраама! Јер вам ја кажем да Бог може и од овога камења подигнути децу Авраамову.

9 Већ је и секира код корена дрвета положена, и свако дрво које не рађа добра плода исећи ће се и у огањ ће се бацити.

10 Питаше га људи: Шта ћемо дакле чинити?

11 Он им одговори: Ко има две хаљине нек да једну ономе који нема, и ко има хране нека исто тако чини.

12 Дођоше и неки цариници, да их крсти, и рекоше му: Учитељу, шта имамо ми да чинимо?

13 А он им рече: Не иштите ништа преко онога што вам је наређено.

14 Питаше га и неки војници: А ми што имамо да чинимо? И он им рече: Никоме не чините силе ни преваре, и будите задовољни својом платом.

15 А како народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос,

16 рече он свима: Ја вас крштавам водом, али иде за мном силнији од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

17 Он има лопату своју у руци, и он ће очистити гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, али ће плеву сажећи огњем који се не гаси.

18 Тако Јован јављаше јеванђеље народу, и чињаше још многе друге напомене.

19 Али Ирод, тетрарх, кога Јован укори за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини,

20 учини још и то да затвори Јована у тамницу.

21 Како се цео народ крштаваше, и Исус се крсти, и док се он мољаше отвори се небо

22 и сиђе на њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба који проговори: Ти си Син мој љубљени, у теби је моје благовољење!

23 Исус имаше око тридесет година кад поче службу своју, и он беше, као што се држаше, син Јосифа, сина Илијина,

24 сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијина, сина Јанејева, сина Јосифова,

25 сина Мататијина, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијина, сина Нангејева,

26 сина Матова, сина Мататијина, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина,

27 сина Јоанина, сина Ресина, сина Зоровавељова, сина Салатилова, сина Ниријина,

28 сина Малхијина, сина Адијина, сина Косамова, сина Елмадамова, сина Ирова,

29 сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева,

30 сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонамова, сина Елиакимова,

31 сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,

32 сина Јесејева, сина Овидова, сина Возова, сина Салмонова, сина Насонова,

33 сина Аминадавова, сина Админова, сина Арнијева, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,

34 сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,

35 сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,

36 сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,

37 сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,

38 сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божјега.

Глава 4.

1 Исус, пун Духа Светога, врати се с Јордана, и би одведен од Духа у пустињу,

2 где га четрдесет дана искуша ђаво. Он не једе ништа за тих дана, и кад се они навршише осети глад.

3 Рече му ђаво: Ако си Син Божји, заповедај овоме камену да постане хлеб.

4 Исус му одговори: Написано је: „Неће човек само од хлеба живети.“

5 Подигнувши га, показа му ђаво у тренућу ока сва краљевства овога света,

6 и рече му: Теби ћу дати сву ову силу и славу ових краљевства, јер је она мени предана, и ја је дајем коме ја хоћу.

7 Ти дакле ако ми се поклониш, биће она сва твоја.

8 Исус му одговори: Написано је: „Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи.“

9 Ђаво га одведе још у Јерусалим, постави га на врх храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле,

10 јер је написано: „Анђелима својим заповедиће за те да те чувају,

11 и они ће тебе на руке узети, да где ногом својом за камен не запнеш.“

12 Исус му одговори: Казано је: „Не искушавај Господа, Бога свога.“

13 Кад сврши да га тако искушава, отиде ђаво од њега за неко време.

14 Обучен у силу Духа, врати се Исус у Галилеју, и глас о њему рашири се по целом околном крају.

15 Он учаше у синагогама и сви га хваљаху.

16 И дође у Назарет, где беше одгојен, и по обичају своме уђе у дан суботни у синагогу. Он устаде да чита,

17 те му дадоше књигу пророка Исаије. Отворивши је, нађе место где беше написано:

18 „Дух Господњи је на мени, јер ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима: посла ме да срца рањена исцелим, да заробљенима јавим избављење и слепима повратак очију, измучене слободне да пустим,

19 да објавим годину милости Господње.“

20 Затвори затим књигу, предаде је слузи, и седе. Сви у синагоги држаху очи упрте у њега.

21 Тад им поче говорити: Данас се испунише ове речи из Писма које сад чусте.

22 И сви му сведочаху: дивљаху се речима милости које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

23 Исус им рече: Ви ћете ми без сумње споменути пословицу: Лекару, излечи се сам; као што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде у својој постојбини.

24 Али, - дода -: У истину вам кажем: никакав пророк није добро примљен у својој постојбини.

25 У истину вам кажем: многе удовице бејаху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,

26 и ни к једној од њих не би послан Илија осим к жени удовици у Сарепту Сидонску.

27 Многи бејаху губави у Израиљу у време Јелисеја пророка, и ни један се од њих не очисти осим Немана Сиријанина.

28 Сви се у синагоги напунише гнева кад то чуше.

29 И, уставши, истераше га из града и одведоше га на врх горе, на којој је њихов град сазидан, да га баце одозго.

30 Али се Исус измаче из њихове средине и отиде.

31 И дође у Капернаум, град Галилејски, и учаше у суботе.

32 Сви се дивљаху науци његовој, јер његова беседа беше силна.

33 У синагоги се нађе један човек у коме беше нечист зли дух, који повика јаким гласом:

34 Шта има између нас и тебе, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: Светац Божји!

35 Исус му запрети, говорећи: Ућути и изиђи из тог човека! И зли дух обори човека насред синагоге, и изиђе из њега, и ни мало му не науди.

36 Сви се зачудише, и говораху један другоме: Каква је то реч? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и они излазе!

37 И глас о њему отиде по свим околним местима.

38 Изишавши из синагоге, пође у кућу Симонову. Ташту Симонову беше ухватила јака грозница -, и молише га за њу.

39 Нагнувши се над њом, запрети он грозници, и попусти је грозница. И она одмах уста, и послужи их.

40 По заласку сунца сви који имаху код себе болеснике од разних болести доведоше их к њему, и он на свакога од њих положи руке, и исцели их.

41 Из многих изиђоше и зли духови вичући и говорећи: Ти си Син Божји! Али им он запрећиваше, и не даваше им да говоре, јер они знадијаху да је он Христос.

42 Чим свану, изиђе и отиде на једно осамљено место. Народ га тражаше -, и дође к њему -, и задржаваше га да не иде од њих.

43 Али им он рече: И другим градовима треба да проповедам јеванђеље о краљевству Божјему, јер сам на то послан.

44 И проповедаше по синагогама галилејским.

Глава 5.

1 Једанпут, кад је Исус био код језера Генисаретскога и народ належе к њему да слуша реч Божју,

2 спази код обале две лађе из којих рибари бејаху изишли да исперу мреже,

3 и уђе у једну од тих лађа, која беше Симонова, и замоли га да мало отисне од краја. Па седе и стаде учити народ с лађе.

4 Кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците своје мреже и ловите.

5 Симон му одговори: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не уловисмо, али на твоју реч бацићу мрежу.

6 И бацивши је ухватише велико мноштво риба, и мрежа им се подераше.

7 Дадоше знак другарима који бејаху на другој лађи да дођу да им помогну, и они дођоше и напунише обе лађе тако да су тонуле.

8 Кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим, говорећи: Одступи од мене, Господе, јер сам ја грешан човек.

9 Јер је запрепашћење било обузело њега и све који бејаху са њим, због лова који беху уловили,

10 а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бејаху другови Симонови. Тада Исус рече Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.

11 Пошто извукоше обе лађе на крај, оставише све и пођоше за њим.

12 Кад Исус бејаше у једном граду, гле, један човек сав у губи, видевши Исуса, паде на лице, и молећи му се, рече: Господе, ако хоћеш можеш учинити да будем чист.

13 И он, пруживши руку, дохвати га се, и рече: Хоћу, буди чист! И одмах губа спаде с њега.

14 Он му заповеди да то никоме не казује, него иди, - рече му -, и покажи се свештенику, и принеси прилог за очишћење своје како је одредио Мојсије, за сведочанство њима.

15 Глас о њему се све више ширише, и мноштво народа стицаше се да га слуша, и да их исцели од њихових болести.

16 А он одлажаше у пустиње и мољаше се.

17 Једног дана Исус учаше. Неки фарисеји и људи од закона, који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима, сеђаху онде, и сила Господња показиваше се у исцељивањима.

18 И гле, неки људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ.

19 И не знајући, од народа, куда би га унели, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром пред Исуса.

20 Видевши веру њихову, рече Исус: Човече, опроштени су ти греси твоји!

21 Књижевници и фарисеји стадоше расправљати и говорити: Ко је овај који хуле говори? Ко може опраштати грехе осим јединога Бога?

22 Познајући мисли њихове, проговори Исус, и рече им: Какве то мисли имате у срцима својим?

23 Што је лакше: рећи: Опроштени су ти греси твоји, или рећи: Устани и ходи?

24 Него да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, - „теби говорим“ -, рече узетоме -, „устани, узми одар свој и иди кући својој!“

25 И он одмах устаде пред њима, узе одар на коме лежаше, и отиде кући својој, хвалећи Бога.

26 Сви се зачудише и хваљаху Бога, и пуни страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

27 Затим Исус изиђе и виде цариника по имену Левија који је седео на месту где се наплаћује царина, и рече му: Хајде за мном!

28 Оставивши све, он устаде и пође за њим.

29 Левије му код куће своје спреми велику гозбу, и беше много цариника и других који сеђаху с њима за трпезом.

30 Књижевници и фарисеји гунђаху и говораху ученицима његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

31 Исус проговори, и рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

32 Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике.

33 Они му рекоше: Ученици Јованови често посте и моле се, а тако исто и фарисејски, а твоји једу и пију.

34 Он им одговори: Можете ли сватове натерати да посте док је младожења с њима?

35 Доћи ће дани кад ће се отети од њих младожења, и онда ће постити у оне дане.

36 Каза им још и једно поређење: Нико не кида комад од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће и нову хаљину раздрети, и старој не личи што је ново.

37 И нико не лива новога вина у старе мехове; иначе продере ново вино мехове и оно се пролије и мехови пропадну.

38 Него ново вино треба у нове мехове ливати, и обоје ће се сачувати.

39 И нико пошто пије старо вино неће новога, јер вели: Старо је боље.

Глава 6.

1 У прву суботу по другоме дану Пасхе догоди му се да иђаше кроз усеве, и ученици његови тргаху класје и сатираху рукама и јеђаху.

2 Неки фарисеји рекоше им: Зашто чините оно што није допуштено чинити у суботу?

3 Исус им одговори: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне, он и они који бејаху с њим?,

4 како уђе у дом Божји и узе хлебове за представљање и изеде, и даде онима који бејаху с њим, ма да их нико не смедијаше јести осим самих свештеника?

5 И рече им: Син је човечји господар и од суботе.

6 У другу суботу догоди се да он уђе у синагогу и ту учаше. И онде беше један човек коме беше усахнула десна рука.

7 Књижевници и фарисеји гледаху за Исусом, неће ли у суботу исцелити, да би имали чиме да га окриве.

8 Али он знадијаше мисли њихове, и рече човеку који имаше руку усахнулу: Устани и стани на среду! И он уста и стаде.

9 И Исус им рече: да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло?, спасти човека или погубити?

10 И, погледавши унаоколо на све њих, рече човеку: Опружи руку своју! И он учини тако, и рука поста здрава.

11 Они се сви напунише гнева, и договараху се о томе шта би учинили Исусу.

12 Тих дана изиђе Исус на гору на молитву, и проведе сву ноћ Бога молећи.

13 Кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које назва апостолима:

14 Симона, кога назва Петром, Андрију, брата његова, Јакова, Јована, Филипа, Вартоломеја,

15 Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Симона прозваног Зилота,

16 Јуду Јаковљева и Јуду Искариотскога, који га издаде.

17 Изишавши с њима стаде на месту равноме на коме беше мноштво ученика његових и много народа из све Јудеје и из Јерусалима и из приморја тирскога и сидонскога, који беху дошли да га слушају и да се исцељују од својих болести.

18 И они које мучаху нечисти духови исцељиваху су.

19 Цео народ настојаше да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.

20 Тада Исус, подигнувши очи на ученике своје, рече: Блажени ви који сте сиромашни, јер је ваше краљевство Божје!

21 Блажени ви који сте гладни сад, јер ћете се наситити! Блажени ви који плачете сад, јер ћете се обрадовати!

22 Блажени ви кад на вас омрзну људи, и кад вас буду гонили и изгрдили и разгласили име ваше као зло, због Сина човечјега!

23 Радујте се у онај дан и заиграјте од весеља, јер, гле, велика ће награда ваша бити на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови!

24 Али тешко вама, богати, јер већ имате утеху своју!

25 Тешко вама који сте сити, јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заплакати и закукати!

26 Тешко вама кад стану сви добро говорити о вама, јер су тако чинили и лажним пророцима оцеви њихови!

27 Али вама кажем који ме слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који вас мрзе;

28 благослиљајте оне који вас куну, и молите за оне који вас вређају.

29 Ако те ко удари по образу, окрени му и други; ако ти ко узме огртач, не брани му да ти и хаљину узме.

30 Свакоме који иште у тебе подај, и не тражи своје од онога који ти га узме.

31 Како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима тако.

32 Ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала за то? И грешници љубе оне који њих љубе.

33 Ако чините добро онима који вама добро чине каква вам је хвала за то? И грешници чине тако.

34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете примити, каква вам је хвала за то? И грешници грешницима дају у зајам, да опет од њих приме.

35 Али љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему, и ваша ће награда велика бити, и бићете синови Највишега, јер је он добар и неблагодарнима и злима.

36 Будите дакле милосрдни као и Отац ваш што је милосрдан.

37 Не судите и неће вам се судити, и не осуђујте и нећете бити осуђени. Опраштајте и опростиће вам се.

38 Дајте и даће вам се. Меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете, онаквом ће вам се вратити.

39 И каза им и ово поређење: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба у јаму пасти?

40 Није ученик већи од учитеља свога, него ће сваки савршени ученик бити као и учитељ његов.

41 Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не примећујеш?

42 Или: Како можеш рећи брату своме: Брате, стани да ти извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у оку своме? Лицемере!, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети како ћеш да извадиш трун из ока брата свога!

43 Добро дрво не даје зао плод, нити зло дрво носи добар плод.

44 Јер се свако дрво по плоду своме познаје. Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с купине.

45 Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао човек из зле ризнице срца свога износи зло, јер уста говоре оно што у срцу изобилује.

46 Зашто ме зовете: Господе, Господе!, а не извршујете што вам говорим?

47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је.

48 Он је као човек који градећи кућу, ископа дубок и удари темељ на камену. Дођоше воде, навали река на ту кућу и не може је покренути, јер беше утемељена на камену.

49 А који слуша и не извршава, он је као човек који сазида кућу на земљи без темеља. Навали река на њу, и одмах је обори, и та се кућа страшно распаде.

Глава 7.

1 Кад изрече све те речи своје пред народом који га слушаше, уђе Исус у Капернаум.

2 Код неког центуриона бејаше болестан на умору слуга који му беше мио.

3 Чувши за Исуса, посла он к њему старешине јудејске да га моле да би дошао да му исцели слугу.

4 И они, дошавши к Исусу, молише га лепо, говорећи: Достојан је да му то учиниш;

5 јер воли наш народ и сазида нам синагогу.

6 Упутивши се Исус с њима, већ дође близу куће његове, кад центурион посла к њему пријатеље, и поручи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

7 Зато и не држах себе достојна ни да ти сам приђем; него само реци реч и оздравиће слуга мој.

8 Јер и ја, који сам човек под влашћу и имам под собом војнике, речем једноме: Иди, и он иде, и другоме: Дођи, и он долази, и слузи своме: Учини то, и он чини.

9 Кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим, рече: Кажем вам, ни у Израиљу толике вере не нађох!

10 И кад се вратише кући они који беху послани од центуриона, нађоше болесног слугу здрава.

11 Сутрадан отиде Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и мноштво народа.

12 Кад беху близу градских врата, гле, изношаху мртваца, јединога сина матере његове, која беше удовица. С њом иђаше много света из града.

13 Видевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: Не плачи!

14 И приђе и дохвати се сандука, - а носиоци стадоше -, и рече: Момче, теби говорим, устани!

15 И мртвац седе и стаде говорити. Исус га врати матери његовој.

16 Страх их обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој!

17 Глас овај о Исусу отиде по свој Јудеји и по свој околини.

18 Јавише Јовану ученици његови за све то, и он дозва два од ученика својих,

19 и посла их к Исусу да га питају: „Јеси ли ти онај који има да дође или другога да чекамо?“

20 Дошавши пред Исуса, рекоше му: Јован Крститељ посла нас к теби да те питамо: „Јеси ли ти онај који има да дође, или другога да чекамо?“

21 У тај исти час исцели Исус многе од болести и од рана и од злих духова, и многим слепима врати вид.

22 И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: Слепи прогледају, хроми ходе, губавци чисте се, глуви чују, мртви ускрсавају, сиромасима јавља се јеванђеље.

23 Блажен онај коме ја не будем повод спотицања!

24 Кад Јованови ученици отидоше, поче Исус говорити народу за Јована: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју ветар љуља? Шта сте дакле изишли да видите?

25 Човека у меке хаљине обучена? Ено, који господске хаљине носе и у сластима живе, по краљевским су дворовима.

26 Шта сте дакле изишли да видите? - Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка!

27 Јер је ово онај за кога је писано: „Гле, гласника свога шаљем ја пред лицем твојим, који ће пред тобом пут твој поравнати.“

28 И ја вама кажем: Ни један између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; али и најмањи у Краљевству Божјему већи је од њега.

29 И сви људи који га слушаху, - и цариници -, дадоше славу Богу крстећи се крштењем Јовановим.

30 Али фарисеји и људи од закона презреше савет Божји, не дајући да их он крсти.

31 Са чим бих ја дакле упоредио људе овога нараштаја, и на кога ли они личе?

32 Они личе на децу која седе на тргу, и која, говорећи једни другима, кажу: Свирасмо вам у фрулу и ви не играсте, певасмо вам тугованке и ви не плакасте.

33 Јер дође Јован Крститељ, који нити једе хлеба нити пије вина, и ви кажете: Ђаво је у њему.

34 Дође син човечји, који једе и пије, и ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.

35 Али оправдаше мудрост сва деца њезина.

36 Један фарисеј моли Исуса да обедује код њега. Исус уђе у кућу Фарисејеву и седе за трпезу.

37 И гле, једна жена грешница, која се нађе у граду, дознавши да је он за трпезом у кући фарисејевој, донесе стакленицу од алабастера пуну мира,

38 стаде позади Исуса, и спусти се код ногу његових. Плакала је, и сузе њезине облише ноге његове. И она их је отирала косом својом, целивала и мазала миром.

39 Видевши то фарисеј који га беше позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би која и каква га се жена дотиче: познао би да је грешница.

40 Исус проговори и рече му: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он рече: Учитељу, кажи.

41 Исус рече: Два су човека дуговала једном зајмодавцу; један му беше дужан пет стотина динара, а други педесет;

42 али како они не имаху чим да му плате, то он поклони дуг обојици. Кажи ми, који ће га од те двојице више љубити?

43 Симон одговори: Мислим онај коме највише поклони. – Рече Исус: Право си судио.

44 И окренувши се према жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, и ниси ми дао воде да оперем ноге своје, а она ми сузама својим ноге обли и косом их својом отра.

45 Пољубац ми ниси дао, а она од како уђох не преста целивати ноге моје.

46 Уљем ниси помазао главу моју, а она миром помаза ми ноге моје.

47 Зато ти кажем: Опроштени су јој многи греси њезини, јер је она много љубила, а онај коме се мало опрашта, мало љуби.

48 И рече жени: Опроштени су ти греси твоји!

49 Они који сеђаху с њим за трпезом стадоше у себи говорити: Ко је овај који и грехе опрашта?

50 Али Исус рече жени: Вера те је твоја спасла; иди с миром!

Глава 8.

1 После тога иђаше Исус по градовима и по селима проповедајући и јављајући добру вест о краљевству Божјему. Са њим бејаху дванаесторица

2 и неке жене које беху исцељене од злих духова и од болести: Марија која се зваше Магдалина, из које изиђе седам злих духова,

3 и Јована, жена Хузе, настојника Иродова, Сусана, и многе друге, које му помагаху добрима својим.

4 Кад се сабра много народа, дошавши к њему многи из разних градова, каза ово поређење:

5 Изиђе сејач да сеје семе своје, и како он сејаше један део семена паде покрај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6 Други део паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7 Други паде у трње, и трње узрасте и загуши га.

8 Други део паде на добру земљу, и, изникавши, донесе плод сто пута онолико. Говоривши ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

9 Ученици његови упиташе га шта ово поређење значи:

10 Он им одговори: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а осталима се у поређењима казује, да гледају и не виде, да чују и не разумеју.

11 А ево шта значи ово поређење: Семе је реч Божја.

12 Који су покрај пута, то су они који слушају, али затим долази ђаво и отима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу.

13 Који су на камену, то су они који кад чују, радосно примају реч, али немају корена, и за неко време верују, а кад дође време искушења отпадну.

14 Које паде у трње, то су они који слушају и, отишавши, од брига, од богатства и од сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

15 А које је на добру земљу пало, то су они који саслушавши реч чистим и добрим срцем, држе је и доносе плод постојаношћу својом.

16 Нико свеће не поклапа шиником кад је запали, нити је меће под одар, него је меће на свећњак, да виде светлост који улазе.

17 Јер нема ништа сакривено што неће бити откривено, ни тајно што се неће дознати и на светлост изићи.

18 Пазите дакле како слушате, јер ко има даће му се, а ко нема узеће се од њега и оно што мисли да има.

19 К Исусу дођоше мати и браћа његова, али не могаху од народа да допру до њега.

20 Јавише му: Мати твоја и браћа твоја су напољу и желе да те виде.

21 Али он одговори: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршују је.

22 Једног дана уђе Исус с ученицима својим у једну лађу, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И кренуше.

23 Док су пловили Исус заспа. На језеру се подиже олуја, лађа се пуњаше водом, и они бејаху у великој опасности.

24 Приближивши му се, пробудише га ученици његови, говорећи: Учитељу, Учитељу, изгибосмо! А он пробудивши се, запрети ветру и валовима, и они утолише, и поврати се тишина.

25 Он им тад рече: Где је вера ваша? А они, уплашени и сметени, говораху један другоме: Ко је овај који и ветру и води заповеда, и слушају га?

26 Пристадоше у околини гадаринској, која је према Галилеји.

27 Кад Исус изиђе на крај, срете га један човек из града у коме беху зли духови. Одавна се он ни у хаљине не облачаше, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28 Видевши Исуса, повика и припада к њему, и рече јаким гласом: Шта има између тебе и мене, Исусе, Сине Бога Највишега? Молим те, не мучи ме.

29 Јер Исус заповеди духу нечистоме да изиђе из човека, јер га одавна мучаше. А метаху га у вериге и у окове, али он искидаше свезе, и зли дух га тераше у пустињу.

30 Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легија, јер многи зли духови бејаху ушли у њега.

31 Они мољаху Исуса да им не заповеди да иду у бездан.

32 Онде пасијаше по гори велики крд свиња, и зли духови га мољаху да им допусти да у њих уђу. И он им допусти.

33 Зли духови изиђоше из човека и уђоше у свиње, и крд навали с брега у језеро, и утопи се.

34 Кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише то у граду и по селима.

35 И изиђоше људи да виде шта је било, те дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога зли духови бејаху изишли, који је седео обучен и при свести код ногу Исусових, - и страх их обузе.

36 Они који беху видели што се догодило, казаше како се бесни исцели.

37 И сав народ из околине гадаринске моли Исуса, да оде од њих, јер се бејаху много уплашили. Исус уђе у лађу и врати се натраг.

38 Човек пак из кога беху изишли зли духови мољаше га да му допусти да остане с њим. Али га Исус одби, говорећи:

39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И он отиде приповедајући по свему граду што му Исус учини.

40 Кад се Исус врати, приђе му народ, јер га сви очекиваху.

41 И гле, дође један човек, по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и паде пред ноге Исусове, и замоли га да уђе у кућу његову.

42 Јер он имаше јединицу кћер од дванаест година, и она умираше. Док Исус иђаше путем, народ га гуркаше.

43 Беше једна жена која је већ дванаест година боловала од течења крви, и која је све имање потрошила била на лекаре, и ни један је није могао излечити.

44 Приближивши му се с леђа, дотаче се она скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45 Рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А како се сви одговараху, рекоше Петар и који бејаху с њим: Учитељу, народ те притискује, а ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

46 А Исус рече: Неко се дотаче мене, јер ја осетих силу која изиђе из мене.

47 Кад жена виде да се није сакрила, приступи дрхћући, паде пред ноге његове, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче, и како одмах оздрави.

48 А он јој рече: Кћери! Вера те твоја спасла. Иди с миром!

49 Док је он још говораше, дође неко од куће старешине синагоге и рече му: Кћи је твоја умрла, не труди учитеља.

50 Кад то чу Исус, рече старешини синагоге: Не бој се, само веруј, и биће спасена.

51 А кад дође до куће, не даде ни једноме ући осим Петра, Јована и Јакова и девојчина оца и матере.

52 Сви плакаху и јаукаху за њом. Тада Исус рече: Не плачите, није она умрла, него спава.

53 Они му се подсмеваху, знајући да је умрла.

54 Али је он узе за руку, и рече јаким гласом: Девојко, устани!

55 И њезин се дух поврати, и она одмах уста, и Исус нареди да јој даду да једе.

56 Удивише се родитељи њезини, и он им препоручи да никоме не казују шта је било.

Глава 9.

1 Сазвавши Исус дванаесторицу, даде им силу и власт над свим злим духовима и моћ да исцељује од болести.

2 И посла их да проповедају краљевство Божје и да исцељују болеснике.

3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.

4 У коју кућу уђете онде останите и оданде даље полазите;

5 а где вас не приме, идите из онога града и отресите и прашину с ногу својих, за сведочанство на њих.

6 И они пођоше, и иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

7 Кад Ирод, тетрах, чу што се збива, није знао шта да мисли, јер неки говораху да је Јован ускрснуо из мртвих,

8 једни да се појавио Илија, а једни да је ускрснуо који од старих пророка.

9 Али Ирод говораше: Јована ја дадох да се посече, али ко је то о коме ја таква чудеса чујем? И жељаше га видети.

10 Вративши се, казаше апостоли Исусу шта су урадили. Он их узе са собом и отиде насамо у пустињу код града званог Витсаида.

11 Народ, дознавши за то, пође за њим. Исус га прими и говори му о краљевству Божјему, и исцели оне који требаху да се исцеле.

12 Како нагињаше дан, приступише к њему дванаесторица, и рекоше му: Отпусти народ, нек иду на конак у села и у околна поља и нађу себи јела, јер смо овде у пустињи.

13 Рече њима Исус: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; осим да идемо ми да купимо јела за све ове људе.

14 Јер беше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Поређајте их да седну у редове по педесет.

15 Они учинише тако, и седоше сви.

16 Исус узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их, па их преломи и даде ученицима да раздаду народу.

17 И једоше и наситише се сви, и накупише дванаест пуних котарица комада што претече.

18 Једанпут, кад се Исус мољаше насамо, с њим бејаху ученици, и он их запита: Ко говоре људи да сам ја?

19 Одговорише му: Једни веле да си Јован Крститељ, други да си Илија, а други да је ускрснуо неки од старих пророка.

20 А ви -, упита их он -, шта мислите, ко сам ја? - Петар одговори: Ти си Христос Божји.

21 Исус им строго препоручи да никоме то не казују.

22 Он им још рече да Син човечји треба много да претрпи, да га старешине и првосвештеници и књижевници одбаце, да буде убијен, и трећи дан да ускрсне.

23 Свима пак рече: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и сваки дан узме крст свој, и нек иде за мном.

24 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој, мене ради, сачуваће га.

25 Јер какву корист има човек ако сав свет придобије, а себе изгуби, или себи науди?

26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечји постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

27 У истину вам кажем: има неких међу овима што овде стоје, који неће умрети док не виде краљевство Божје.

28 Осам дана од прилике пошто им рече ове речи, узе Исус Петра, Јована и Јакова и изиђе на гору на молитву.

29 Док се он мољаше промени се изглед лица његова, и хаљине његове постадоше сјајно беле.

30 И гле, два човека говориху с њим, и то бејаху Мојсије и Илија,

31 који се показаше у слави, и говораху о изласку његову, који је он имао да сврши у Јерусалиму.

32 Петра и његове другове беше обузео тежак дрем, али држећи се будни видеше они славу Исусову и два човека који су с њим били.

33 Кад се ови одвојише од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију. Он није знао што је говорио.

34 Док он то говораше дође облак и заклони их, и кад ученици видеше да су зашли у облак, обузе их страх.

35 И из облака дође глас који рече: Ово је Син мој изабрани; њега послушајте!

36 Кад се чу глас, нађе се Исус сам. Ученици ућуташе, и никоме ништа не казаше, у оне дане, од онога што видеше.

37 Сутрадан, кад сиђоше с горе, мноштво народа дође на сусрет Исусу.

38 И гле, један човек повика испред народа: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац,

39 и гле, напада га дух, и он одмах виче, и силно га дух ломи и натера му пене на уста, и тешко се од њега раставља пошто га свега изломи.

40 Молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.

41 Роде неверни и покварени, рече Исус, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свога овамо.

42 Док он прилажаше, обори га зли дух и стаде га јако ломити. Али Исус запрети духу нечистоме, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

43 Сви се дивише величини Божјој. И док се сви дивљаху свему што чињаше, рече Исус ученицима својим:

44 Добро слушајте што ћу вам сада рећи: Син човечји треба да буде предан у руке човечје.

45 Али ученици не разумеше ту реч, јер им она беше скривена, да је не би могли разумети, а бојаху се да га о томе питају.

46 Али у њих уђе мисао о томе ко би био највећи међу њима.

47 И Исус, прозревши помисли срца њихових, узе једно дете, метну га поред себе,

48 и рече им: Који год прими ово мало дете у име моје, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао. Јер онај који је најмањи међу вама, тај је велики.

49 Јован проговори, и рече: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове и забранисмо му, јер он не иде с нама за тобом.

50 Не браните, - одговори Исус -, јер ко није против вас, с вама је.

51 Кад се приближи време кад требаше бити узет на небо, реши се Исус да иде право у Јерусалим.

52 И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно село самарјанско да му уготове конак.

53 Али га не примише зато што он иђаше у Јерусалим.

54 Кад то видеше његови ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба на њих и да их спали?

55 Исус, - окренувши се к њима -, прекори их, и рече: Не знате каква сте ви духа;

56 јер син човечји није дошао да погуби душе човечје, него да их спасе. Они тад одоше у друго село.

57 Кад иђаху путем, рече му један човек: Господе, ја ћу да идем за тобом куд год ти идеш.

58 Исус му одговори: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а син човечји нема где главу наслонити.

59 А другоме рече: Хајде за мном. - А он одговори: Господе, допусти ми да идем најпре да укопам оца свога.

60 Али му Исус рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде и јављај краљевство Божје.

61 Рече други: Господе, ја идем за тобом, али допусти ми најпре да се опростим с укућанима својим.

62 Исус му одговори: Који год метне руку своју на плуг па се обазре натраг, није подесан за краљевство Божје.

Глава 10.

1 После тога изабра Господ још седамдесеторицу и посла их по два и два пред собом у сваки град и место куд је сам имао да пође.

2 И рече им: Жетва је велика, али је посленика мало. Молите се дакле господару од жетве да пошље посленика на жетву своју.

3 Идите. Ево вас ја шаљем као јагањце међу вукове.

4 Не носите ни кесе, ни торбе, ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

5 У коју год кућу уђете, најпре реците: Мир кући овој!

6 И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш, ако ли не буде вратиће се к вама.

7 У тој кући будите и једите и пијте што вам се даје, јер радник заслужује надницу своју. Не прелазите из куће у кућу.

8 У који год град уђете и приме вас, једите што се донесе пред вас,

9 и исцељујте болеснике који су у њему, и реците им: Приближи се к вама краљевство Божје!

10 А у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

11 И прашину од града вашега, која је прионула за ноге наше, отресамо вам, али знајте да се приближи краљевство Божје!

12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли томе граду.

13 Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса као што су била у вама, давно би се у кострети и у пепелу покајали.

14 Али ће Тиру и Сидону лакше бити у дан суђења него вама.

15 И ти Капернауме, који си се до небеса подигао, до Ада ћеш пропасти!

16 Ко вас слуша, мене слуша, а ко вас одбацује, мене одбацује, а ко мене одбацује, одбацује онога који ме је послао.

17 Седамдесеторица се вратише радосни, говорећи: Господе, и зли духови нам се покоравају у име твоје.

18 Рече њима Исус: Ја видех сотону где паде с неба као муња.

19 Ево вам дадох власт да газите на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

20 Али се не радујте томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21 У тај час обрадова се Исус по Духу Светоме, и рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних а објавио си деци. Да, оче, хвалим те што је тако била воља твоја.

22 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако хоће Син коме објавити.

23 И окренувши се к ученицима насамо, рече: Благо очима које виде што ви видите!

24 Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели видети што ви видите и не видеше, и чути што ви чујете, па не чуше.

25 Устаде тад један човек од закона и, искушавајући га, рече: Учитељу, шта ћу учинити да добијем живот вечни?

26 Рече му Исус: Шта је написано у закону?, како ти читаш?

27 А он одговори: Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.

28 Рече му Исус: Право си одговорио, то чини и живећеш.

29 А он -, хотећи да се оправда -, рече Исусу: А ко је ближњи мој?

30 Исус одговори: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон. Ухватише га разбојници, који га опљачкаше и испребише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31 Оним истим путем силажаше случајно један свештеник који видевши тога човека прође даље.

32 Један Левит који такође стиже на оно место, видевши га, проследи даље пут.

33 Али један Самарјанин, који путујући дође и он на то место, смилова се на њ чим га спази.

34 Он приђе к њему, зави му ране, пошто их зали уљем и вином, напрти га на своје живинче, пренесе га у једну гостионицу и побрину се за њега.

35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш платићу ти кад се вратим.

36 Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе који беше упао у руке разбојника?

37 Онај који се смиловао на њега -, рече човек од закона. - А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

38 Идући путем с ученицима својим уђе Исус у једно село, и једна жена, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39 Она је имала сестру по имену Марију, која седећи код ногу Господњих слушаше реч његову.

40 Марта, која беше много заузета послом, да га послужи, приђе њима и рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој дакле да ми помогне.

41 Господ јој одговори: Марта, Марта, ти се бринеш и узнемирујеш за многе ствари.

42 Само је једно потребно. Марија је добри део изабрала, који јој се неће одузети.

Глава 11.

1 Исус се једног дана мољаше на једном месту. Кад сврши молитву, рече му један од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи своје ученике.

2 Он им рече: Кад се молите говорите: Оче наш који си на небесима, нек се свети име твоје, нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као и на небу.

3 Хлеб наш насушни дај нам сваки дан,

4 и опрости нам грехе наше, као и ми што опраштамо сваком дужнику својему, и не дај да паднемо у искушење, него нас избави од зла.

5 Рече им још: Ако неко од вас има пријатеља, па отиде њему ноћу, и рече му: Пријатељу, дај ми три хлеба у зајам,

6 јер ми дође пријатељ с пута, и немам га чиме понудити,

7 а он изнутра одговори: Не узнемируј ме, већ су врата затворена, и деца моја и ја већ смо легли у постељу, не могу да устанем да ти дам хлеба, -

8 кажем вам: ако и не устане да му да што му је пријатељ, али ће због његове наметљивости устати, и даће му све што му треба.

9 И ја вама кажем: Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.

10 Јер сваки који иште прима, и који тражи налази, и који куца отвара му се.

11 Који је међу вама отац који ће сину своме камен дати ако му хлеба заиште? Или ако заиште рибе, хоће ли му дати место рибе змију?

12 Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију?

13 Кад дакле ви, који сте зли, умете добре дарове дати деци својој, колико ли неће више Отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега?

14 Исус истера злог духа који беше нем. И кад зли дух изиђе, проговори неми, и удивише се људи.

15 Али неки од њих рекоше: Силом Велзевула, кнеза ђаволскога, изгони он зле духове.

16 Други, искушавајући га, искаху од њега знак с неба.

17 Али Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако краљевство које је против себе раздељено пропада, и руши се кућа на кућу.

18 Тако и сотона, ако је против себе раздељен, како ће се одржати краљевство његово?, као што кажете да силом Велзевула изгоним зле духове.

19 Ако ја силом Велзевула изгоним зле духове, чијом ли их силом синови ваши изгоне? За то ће вам они сами бити судије.

20 Али ако ја прстом Божјим изгоним зле духове, значи да је дошло к вама краљевство Божје.

21 Кад се јаки човек наоружа и чува кућу своју, имање је његово на миру.

22 Али ако дође јачи од њега и надвлада га, он му узме све оружје његово, у које с уздао, и разноси што отме од њега.

23 Који није са мном, против мене је, а који са мном не сабире, просипа.

24 Кад нечисти дух изиђе из неког човека, он иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши, вели: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

25 и дошавши, нађе га да је пометен и украшен.

26 Тад иде и узима са собом седам других духова горих од себе, и ушавши населе се онде, и буде крај ономе човеку гори од почетка.

27 Док он то говораше, подиже глас једна жена из народа, и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које су те дојиле!

28 А он одговори: Благо онима који слушају реч Божју и држе је.

29 И како се народ скупљаше у великом броју, стаде говорити: Нараштај је овај зао род. Иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

30 јер како је Јона био знак Ниневљанима, тако ће Син човечји бити знак нараштају овоме.

31 Краљица јужна устаће у дан суђења с људима нараштаја овога, и осудиће их, јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је виши од Соломона.

32 Ниневљани устаће у дан суђења с нараштајем овим, и осудиће га, јер се они покајаше на Јонино проповедање, а гле, овде је виши од Јоне.

33 Нико не меће запаљене свеће на сакривено место, ни под шиник, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

34 Светиљка је телу твоме око твоје. Ако је око твоје ведро, цело је тело твоје осветљено; али ако је око твоје мутно, тело је твоје у тами.

35 Гледај дакле да светлост твоја, која је у теби, не буде тама.

36 Јер ако је све тело твоје осветљено и нема никаквога уда у тами, биће оно цело светло, као кад те свећа обасјава светлошћу својом.

37 Док Исус говораше, моли га један фарисеј да обедује код њега. Он уђе и седе за трпезу.

38 Фарисеј се зачуди кад виде да се не уми пре обеда.

39 Али му Господ рече: Ви фарисеји споља чистите чашу и тањир, а унутра сте пуни грабежа и злобе.

40 Безумни! Није ли онај који је начинио оно што је унутра, начинио и оно што је споља?

41 Него дајте милостињу од онога што је унутра, и гле, све ће бити чисто.

42 Али тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју. Ово је требало чинити, и оно не остављати.

43 Тешко вама фарисејима, што тражите зачеља по синагогама, и да вам се клањају људи по улицама.

44 Тешко вама! Јер сте ви као скривени гробови по којима људи не знајући иду.

45 Један човјек од Закона проговори, и рече му: Учитељу, говорећи то и нас вређаш.

46 А Исус одговори: Тешко и вама, људима од закона, што пртите на људе бремена тешка за ношење, а ни једним прстом својим нећете да их дирнете.

47 Тешко вама!, што зидате гробове пророцима које су ваши оцеви побили.

48 Ви дакле сведочите за дела отаца својих, и одобравате их, јер их они побише, а ви им гробове зидате.

49 Зато и мудрост Божја рече: Послаћу им пророке и апостоле, и они ће једне од њих побити а друге протерати,

50 да се од овог нараштаја иште рачун крви свију пророка која је проливена од постања света,

51 од крви Авељеве па до крви Захарије, који погибе између олтара и храма. Да, кажем вам, искаће се рачун од нараштаја овога.

52 Тешко вама људима од закона! Јер ви узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, не дадосте им.

53 Кад он изиђе оданде, књижевници и фарисеји стадоше наваљивати к њему, натерајући га да говори о многим стварима,

54 и изазивајући га, не би ли уловили какву реч из уста његових.

Глава 12.

1 Како се међутим около њих скупише хиљаде народа, да стадоше газити један на другога, поче Исус говорити ученицима својим: Пре свега чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемерје.

2 Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

3 Зато ће се све што будете у мраку рекли чути при светлости, и што будете на ухо шаптали у собама, проповедаће се с кровова.

4 Али вам кажем, пријатељи моји: не бојте се оних који убијају тело, а затим не могу ништа више учинити,

5 него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт, пошто убије, бацити у гејену. Да, кажем вам, онога се бојте.

6 Не продаје ли се пет врабаца за два аса? И ни један од њих није заборављен пред Богом;

7 а и власи на глави вашој све су избројене. Не бојте се дакле. Ви више вредите од много врабаца.

8 Ја вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син човечји њега пред анђелима Божјим;

9 а који одбацује мене пред људима, тај ће бити одбачен пред анђелима Божјим.

10 И сваки који рече реч на Сина човечјега, опростиће му се, али који хули на Духа Светога, неће му се опростити.

11 Кад вас притегну у синагоге и на судове и пред поглаваре, не узнемиравајте се због оног како ћете се бранити, ни шта ћете казати,

12 јер ће вас Дух Свети научити у онај час шта треба рећи.

13 Неки из народа рече Исусу: Учитељу, реци брату моме да подели са мном наслеђе.

14 А он му одговори: Човече, ко је мене поставио да вам будем судија, или да вам поделим имања ваша?

15 Па им рече: Пазите се, и чувајте се од свакога лакомоства, јер живот човека није у имању његовом, ма и у изобиљу био.

16 Каза им пак ово поређење: У једног богатог човека добро роди поље,

17 и он размишљаше у себи, говорећи: Шта да радим?, јер немам у што сабрати летине своје.

18 Па рече: Ево што ћу учинити: порушићу житнице своје и подигнућу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје,

19 и рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања спремљена за много година. Почивај, једи, пиј и уживај!

20 Али му Бог рече: Безумниче, ову ноћ узеће се душа твоја од тебе, а што си спремио, за кога ли ће бити?

21 Тако бива ономе који себи тече благо и није богат у Бога.

22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: Не узнемиравајте се за живот свој због онога што ћете јести, ни за тело своје због онога у што ћете се обући.

23 Живот је више од јела и тело је више од одела.

24 Погледајте на гавране: нити сеју, нити жању, нити имају подрума ни житница, а Бог их храни. А колико ли ви вредите више од птица?

25 Ко од вас, узнемирујући се, може примакнути лакат један дужини свог живота?

26 Кад не можете ни оно што је најмање, зашто се узнемирујете за остало?

27 Погледајте на љиљане како расту! Не труде се нити преду, али вам ја кажем да ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.

28 А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а како ли неће вас, маловерни!

29 И ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се,

30 јер то ишту паганци овога света, а Отац ваш зна да вама то треба.

31 Иштите радије краљевство Божјега, и оно ће вам се све додати.

32 Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашега да вама да краљевство.

33 Продајте што имате и дајте милостињу. Начините себи торбе које се неће истрошити, благо које се неће исцрпсти на небесима, где се лупеж не прикрада нити мољац једе.

34 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше!

35 Нека буду ваша бедра опасана и свеће ваше запаљене.

36 И будите као људи који чекају господара свога кад се врати са свадбе, да му одмах отворе чим дође и куцне.

37 Благо оним слугама које господар, када дође, нађе да бдију. Уистину вам кажем да ће се он сам запрегнути, и даће им да седну и служиће их.

38 И ако дође у другу или у трећу стражу, и нађе их тако, благо оним слугама!

39 Али ово знајте: Кад би домаћин знао у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао да се дира у кућу његову.

40 И ви дакле држите се спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син човечји.

41 Петар му рече: Господе, говориш ли нама ово поређење или свима?

42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри настојник кога постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43 Благо том слузи којега, дошавши господар његов, нађе да извршује тако.

44 У истину вам кажем да ће га над свим својим имањем поставити.

45 Али ако рече тај слуга у срцу своме: Неће мој господар још за дуго доћи, па стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити и опијати се,

46 доћи ће господар тог слуге у дан кад се не нада и у час кад не мисли, и расећи ће га, и метнуће га у део с невернима.

47 А онај слуга који знајући вољу господара свога није ништа спремио ни учинио по вољи његовој, биће много бијен;

48 а онај који не знајући је починио нешто што заслужује казну, биће мало бијен. Коме је много дано, много ће се искати од њега, а коме је много поверено, још ће се више тражити од њега.

49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу, и шта бих још пожелео ако је он већ запламтио?

50 Постоји крштење којим се треба да се крстим, и како с муком чекам да се оно сврши!

51 Мислите ли да сам ја дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52 Јер ће од сад пет у једној кући бити раздељени; устаће три на два и два на три.

53 Устаће отац на сина и син на оца, мати на кћер и кћи на матер, свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

54 А народу рече још: Кад видите облак да се диже од запада, одмах кажете: биће киша, и бива тако;

55 а кад југ дува кажете: биће врућина, и бива тако.

56 Лицемери!, лице земље и неба умете познати, а време ово како не познајете?

57 Зашто дакле и сами по себи не познајете шта је праведно?

58 Кад идеш с парничарем својим к поглавару, гледај не би ли се на путу с њим поравнао, да те не притегне судији, а судија да те не преда извршиоцу, и овај да те не баци у тамницу.

59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњу лепту.

Глава 13.

1 У то време неки који се ту нађоше казаше Исусу што се десило неким Галилејцима, чију је крв Пилат помешао са жртвама њиховим.

2 Он им одговори: Мислите ли ви да су ти Галилејци били најгрешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4 Или оних осамнаест на које паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5 Не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути.

6 Каза им пак ово поређење: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и он дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је, зашто да узалуд земљу запрема?

8 Виноградар му одговори: Господару, остави је још за ову годину, док окопам око ње и обаспем гнојем;

9 па ако роди, добро, ако ли не, исећи ћеш је на годину.

10 Исус учаше једне суботе у синагоги.

11 И гле, онде беше једна жена обузета од духа, од кога је већ осамнаест година болесна била. Она беше згрчена и не могаше се исправити.

12 Кад је виде, Исус је дозове, и рече јој: Жено, опроштена си од болести своје,

13 и положи руке на њу. Она се одмах исправи и даде хвалу Богу.

14 Али главар синагоге, гневан што је исцели у суботу, рече народу: Шест је дана у које се ради, у оне дакле дођите да се излечите, а не у дан суботни.

15 Лицемери! - одговори Господ, - сваки од вас не одрешује ли у суботу свога вола или магарца од јасала, и не води га да га напоји?

16 А ову кћер Авраамову, коју држа свезану сотона осамнаест година, не требаше ли одрешити од те свезе у дан суботни?

17 Кад он ово рече збуњени беху сви који му се противљаху, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела.

18 И он још рече: Чему ли наличи краљевство Божје, и с чиме ли ћу га упоредити?

19 Оно је слично зрну горушичином, које човек узе и баци у свој врт, и оно узрасте и постаје дрво велико, и птице небеске уселе се у гране његове.

20 Опет рече: С чиме ли ћу краљевство Божје упоредити?

21 Оно је слично квасцу који жена узе и умеси у три мере брашна да ускисне цело тесто.

22 Путујући у Јерусалим, пролажаше Исус учећи по градовим и по селима.

23 Рече му неко: Господе, је ли мало оних који ће бити спасени? А он одговори:

24 Борите се да уђете на тесна врата, јер ја вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.

25 А кад уђе домаћин и затвори врата, а ви останете напољу, па куцате на врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам!, он ће вам одговорити: Не знам вас одакле сте.

26 Тада ћете говорити: Ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

27 А он ће одговорити: Кажем вам, не знам вас одакле сте. Одступите од мене, радници неправде.

28 Онде ће бити плакања и шкргут зуба, кад видите Авраама, Исака и Јакова и све пророке у краљевству Божјему, а себе напоље истеране.

29 И долазиће их од истока и од запада, и од севера и од југа, и сешће за трпезу у краљевству Божјему.

30 И гле, има последњих ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

31 Тог дана дођоше неки фарисеји и рекоше му: Изиђи, иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32 Он им одговори: Идите, и кажите оно лисици: ево изгоним зле духове и исцељујем данас и сутра, и трећи дан свршићу.

33 Али данас, сутра и прекосутра треба ми својим путем ићи, јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су послани к теби! Колико пута хтедох да скупим чеда твоја, као кокош пилиће своје под крила, а ти не хтеде!

35 Ето ће вам се оставити кућа ваша, али вам ја кажем: Нећете мене видети док не речете: Благословљен који долази у име Господње!

Глава 14.

1 Дошавши Исус једне суботе у кућу једнога главара фарисејског на обед, фарисеји мотраху на њега.

2 И гле, пред њим беше један човек који имаше водену болест.

3 Исус проговори, и рече људима од закона и фарисејима: Је ли слободно у суботу исцељивати?

4 Они ћутаху. Али он, дохвативши тог човека, исцели га и отпусти, -

5 па им рече: Који од вас не би свог магарца или вола, да му упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?

6 и не могоше му ништа одговорити на то.

7 Гостима каза затим једно поређење кад опази како избираху боља места, и рече им:

8 Кад те ко позове на свадбу, не седај на прво место, да не буде међу гостима ко угледнији од тебе,

9 да не би дошао онај који је позвао и тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме. Тада ћеш са стидом сести на ниже место.

10 Него кад те ко позове седи на последње место, да ти рече кад дође онај који те позва: Пријатељу, помакни се више. И тада ће то теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

11 Јер сваки који себе узвисује биће понижен, а који себе понизује биће узвишен.

12 Ономе пак што га беше позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни суседа богатих, да не би они тебе кад позвали и вратили ти;

13 него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе,

14 и бићеш блажен што ти они не могу вратити, јер ће ти се вратити о ускрсењу праведних.

15 Кад то чу један од оних што сеђаху с њим за трпезом, рече му: Благо ономе који једе хлеб у краљевству Божјему!

16 А Исус му одговори: Један човек зготови велику вечеру и позва многе госте.

17 Кад би време вечери, посла слугу свога да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

18 Али се сви почеше редом извињавати. Први му рече: Купио сам њиву и треба да идем да је видим; - молим те извини ме.

19 Други рече: Купио сам пет јармова волова и идем да их огледам; молим те извини ме.

20 Трећи рече: Оженио сам се и зато не могу доћи.

21 Вративши се каза то тај слуга своме господару. Тад домаћин рече љутито слузи своме: Иди брже на тргове и на улице градске, и доведи амо сиромахе и кљасте, слепе и хроме.

22 Рече слуга: Господару, учињено је како си наредио и још има места.

23 Рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу плотове, и натерај које нађеш да дођу, да ми се напуни кућа.

24 Јер вам ја кажем да ни један од оних званих неће окусити моје вечере.

25 Велико мноштво народа иђаше путем с Исусом, и он, обазревши се, рече им:

26 Ако ко дође к мени а да не прежали оца свога и матер своју, и жену своју и децу своју и браћу и сестре своје и сам живот свој, не може бити мој ученик.

27 И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28 Јер који од вас, ако хоће да зида кулу, не седе најпре и не рачуна шта ће га стати, да види има ли да је може довршити,

29 да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати,

30 говорећи: Овај човек поче зидати и не може да доврши!

31 Или који ће се краљ решити да ратује с другим краљем, а да најпре не седне и размотри може ли са десет хиљада срести онога који иде на њега са двадесет хиљада?

32 Ако ли не може, послаће посланике, док је онај други краљ још далеко, и молиће за мир.

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.

34 Со је добра, али ако со обљутави, чиме ће се поправити?

35 Нити ваља за земљу ни за гној, него се просипа напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

Глава 15.

1 Сви цариници и грешници прилажаху к Исусу да га чују.

2 Фарисеји и књижевници мрмљаху говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

3 Али им он каза ово поређење:

4 који од вас ако има сто оваца, па изгуби једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном овцом док је не нађе?

5 И кад је нађе, дигне је весело на раме,

6 и дошавши кући јавља се пријатељима и суседима, говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох своју овцу изгубљену.

7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајања.

8 Или која жена која има десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свећу и не помете кућу и не тражи добро док је не нађе?

9 И кад је нађе јавља се другарицама и суседима, говорећи: Радујте се са мном, ја нађох драхму изгубљену.

10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божјим за једног грешника који се покаје.

11 Рече још: Један човек имаше два сина.

12 Млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми део од имања који има да ми припадне. И отац им подели имање своје.

13 После неколико дана млађи син покупи све своје и оде у далеку земљу, и онамо просу своје имање живећи раскалашно.

14 И кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у немаштини.

15 Тад отиде да служи код једног човека у оној земљи, који га посла у своје поље да му чува свиње.

16 Он жељаше наситити се рошчића које јеђаху свиње, али му их нико не даваше.

17 Тад он дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају изобила хлеба, а ја умирем од глади!

18 Устаћу, ићи ћу оцу своме, па ћу му рећи: Оче, сагреших и небу и теби,

19 и већ нисам достојан назвати се син твој, - прими ме као једнога од својих најамника.

20 И уста, и отиде оцу своме. Кад је он још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се. И потрчавши, загрли га и пољуби га.

21 Рече му син: Оче, сагреших и небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

22 А отац рече слугама својим: Донесите најлепшу хаљину, и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге,

23 и приведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо.

24 Јер је овај мој син мртав био и врати се у живот, и изгубљен био и нађе се. И стадоше се веселити.

25 Син његов старији беше међутим у пољу, и кад се врати и приближи се кући, чу певање и играње,

26 и дозвавши једног од слугу упита га: Шта је то?

27 А он му рече: Брат твој дође, и отац твој закла теле угојено што га је опет здрава нашао.

28 Он се тад расрди, и не хте ући у кућу. Тада изиђе отац његов и моли га да улази.

29 Али он одговори оцу своме: Ето служим те већ толико година, и никад не преступих заповести твоје, па ми никад ни јарета ниси дао да се са својим пријатељима провеселим,

30 а кад дође тај твој син који ти је имање с блудницама просуо, заклао си му теле угојено.

31 Сине мој, - рече њему отац, - ти си свагда са мном, и све је моје твоје,

32 али је требало веселити се и радовати се, јер овај твој брат мртав беше и врати се у живот, и изгубљен беше и нађе се.

Глава 16.

1 Рече још Исус својим ученицима: Беше један човек богат који имаше настојника, кога обедише код њега да му расипа имање.

2 Он га дозва к себи и рече му: Шта је ово што чујем за тебе? Дај рачун управе своје, јер више не можеш управљати имањем мојим. -

3 Настојник рече у себи: Шта да радим сад кад господар мој узима од мене управу имања? Земљу копати? То ја не могу. Просити? Стид ме је.

4 Знам шта ћу чинити да би ме примили неки у куће своје кад ми се одузме служба моја.

5 И дозвавши редом дужнике господара свога, рече првоме: Колико си дужан господару мому?

6 Сто мера уља -, одговори му. - Он му рече: Узми писмо своје, седи и напиши брзо педесет.

7 Затим рече другоме: А ти колико си дужан? Сто мера пшенице -, одговори му. - А он му рече: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

8 Господар похвали невернога настојника што опрезно поступи. Јер су синови овога века опрезнији према равнима себи него што су синови светлости.

9 И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богатством неправде, да би вас они примили у вечне шаторе кад вам оно нестане.

10 Ко је веран у маломе, и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан.

11 Ако дакле у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам у истинитом веровати?

12 И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше?

13 Никакав слуга не може два господара служити, јер или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једноме одан бити, а другога ће презирати. Не можете ви служити и Богу и мамону.

14 Све то слушаху и фарисеји, који бејаху среброљупци, и ругаху му се.

15 Рече њима Исус: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша, јер што је пред људима високо, мрско је пред Богом.

16 Закон и пророци су до Јована, а од тог времена проповеда се краљевство Божје, и сваки наваљује да уђе у њега.

17 Али је лакше да небо и земља прођу него и једна сама црта од слова из закона да пропадне.

18 Онај који отпусти жену своју и узме другу, прељубу чини; и који се ожени пуштеницом прељубу чини.

19 Беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у фино платно, и провођаше све дане у веселом и сјајном животу;

20 а беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима сав у гнојним ранама,

21 жељан да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; али још и пси долажаху и лизаху ране његове.

22 Умре сиромах и пренесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати и укопаше га.

23 И кад он беше у мукама у Аду, подиже очи и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,

24 и завапи: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свога, да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.

25 Авраам му одговори: Синко, опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, а Лазар је напротив зла примио. Сад се он овде теши, а ти се мучиш.

26 Осим тога постоји међу нама и вама велика провала, тако да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити могу они отуда к нама да прелазе.

27 Тада рече богати: Молим те оче Аврааме, да бар пошљеш Лазара кући оца мога,

28 јер имам пет браће, па нека им он посведочи о овим стварима, да не би и они дошли у ово место мучења.

29 Одговори му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

30 А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

31 А Авраам му одговори: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих ускрсне неће се уверити.

Глава 17.

1 Рече Исус ученицима својим: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе с кога долазе;

2 боље би му било да му се воденички камен обеси о врат, и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.

3 Чувајте се! Ако ти згреши брат твој, опомени га, и ако се покаје опрости му.

4 И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

5 Рекоше апостоли Господу: Умножи нам веру!

6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично и рекли овоме дуду: Исчупај се и усади се у море, послушао би вас.

7 Који ће од вас који има слугу који оре или чува стоку, рећи њему кад дође с поља: Ходи брже и седи за трпезу?

8 Неће ли му напротив казати: Уготови ми вечеру, опасуј се и послужи ме док једем и пијем, па онда ћеш и ти јести и пити?

9 Треба ли он да буде захвалан томе слузи кад сврши што му се заповеди?

10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповедано реците: Ми смо сад залудне слуге; свршили смо што смо били дужни учинити!

11 Идући у Јерусалим пролажаше Исус између Самарије и Галилеје,

12 и кад улажаше у једно село, према њему иђаху десет губавих људи. Држећи се подалеко

13 подигоше глас и рекоше: Исусе, учитељу, смилуј се на нас!

14 Чим их спази, он им рече: Идите и покажите се свештеницима! И они идући оздравише.

15 Један од њих, видевши да се исцели, поврати се хвалећи Бога изгласа,

16 и паде ничице пред ноге Исусове и захвали му. Тај беше Самарјанин.

17 Исус проговори, и рече: Не исцелише ли се десеторица? - Где ли су осталих девет?

18 Не нађе ли се него само овај туђин да се врати и да да хвалу Богу?

19 И рече њему: Устани, иди, вера те је твоја спасла.

20 Фарисеји упиташе Исуса кад ли ће да дође краљевство Божје. Он им одговори: Краљевство Божје неће доћи да се на очи види.

21 Неће се казати: Ево га овде или онде. Јер, гле, краљевство је Божје у вама самима!

22 А ученицима рече: Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечјега, и нећете га видети.

23 Рећи ће вам: Ево, овде је, или: Ено онде. Али ви не излазите, не трчите за њима.

24 Јер као што муња сине с неба и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечји у свој дан.

25 Али он најпре треба много да претрпи и да буде одбачен од нараштаја овога.

26 Како је било у време Нојево, онако ће бити у дане Сина човечјега.

27 Јеђаху људи, пијаху, жењаху се, удаваху се, до дана кад Ноје уђе у корабљу. Дође потоп и погуби све.

28 Као што би у дане Лотове опет ће бити. Јеђаху људи, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зиђаху,

29 а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор с неба и погуби све.

30 Тако ће бити и у онај дан кад се појави Син човечји.

31 У онај дан који се деси на крову, а покућство му је у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, нек се не враћа натраг.

32 Спомените се жене Лотове!

33 Који пође да сачува живот свој, изгубиће га, а који га изгуби, опет ће га наћи.

34 Кажем вам: у ону ноћ од двојице који ће бити на једноме одру, један ће се узети, а други ће се оставити;

35 од две жене које ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

36 од два човека који ће бити на једној њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37 Рекоше му ученици: Где ће то бити, Господе? А он им рече: Где буде тело, тамо ће се и орлови купити.

Глава 18.

1 Исус им каза једно поређење, да им докаже како се треба свагда молити и не сустати.

2 Он им рече: У једноме граду беше један судија који се Бога не бојаше и на никога не обазираше.

3 У томе граду беше и једна удовица која долажаше к њему и говораше му: Брани ми правду од парничара мога.

4 За дуго не хтеде он то учинити. Најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и на никога не обазирем,

5 али што ми ова удовица досађује, даћу јој право њезино да ми једнако не долази и не напастује ме.

6 Тада Господ рече: Чујте што рече тај недушевни судија,

7 а како ли неће Бог право дати избранима својим који вапију дан и ноћ, и хоће ли се он устезати према њима?

8 Кажем вам да ће им он брзо правду дати. Али Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?

9 А због неких који увераваху себе да су праведници, а друге потцењиваху, каза им ово поређење:

10 Два човека уђоше у храм да моле; један беше фарисеј а други цариник.

11 Фарисеј, укрућен, мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што ја нисам као други људи: грабљивци, неправедници, прељубочници, или као овај цариник.

12 Постим два пута у недељи, дајем десетак од свих прихода својих.

13 Цариник, држећи се подалеко, не усуђиваше се ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме!

14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам уздиже биће понижен, а који се сам понизује биће уздигнут.

15 Доведоше к њему малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, прекорише оне који их довођаху.

16 Али их Исус дозва и рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је таквих краљевство Божје.

17 У истину вам кажем: Ко не прими краљевство Божје као мало дете, неће ући у њега.

18 Један главар га запита: Учитељу добри, што да учиним да бих добио живот вечни?

19 Исус му одговори: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.

20 Заповести знаш: Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју. -

21 Све сам ово, - рече он -, држао од младости своје.

22 Кад то чу, рече му Исус: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па дођи и хајде за мном.

23 Кад он то чу постаде жалостан, јер бејаше врло богат.

24 Видећи Исус како постаде жалостан, рече: Тешко ли је ући у краљевство Божје онима који имају богатства!

25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у краљевство Божје.

26 Они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасити? -

27 Исус одговори: Што је код људи немогуће, код Бога је могуће.

28 Рече Петар: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

29 А Исус рече: У истину вам кажем, нема ни једнога који би ради краљевства Божјега оставио кућу своју, или жену своју, или браћу своју, или родитеље своје, или децу своју,

30 који неће примити много више у овом веку а у будућему веку живот вечни.

31 Затим узе дванаесторицу и рече им: Ево се пењемо у Јерусалим, и све ће се свршити што је преко пророка писано за Сина човечјега.

32 Јер ће се он предати паганцима, и они ће му се наругати и изгрдиће га,

33 и биће га, и убиће га, и трећи ће дан он ускрснути.

34 Али они не разумеше ништа од тога. То би за њих нејасна беседа, речи чије значење они не разумеше.

35 Кад се Исус приближавао Јерихону, један слепац који је седео крај пута и просио,

36 кад чу да пролази народ, запита: Што је то?

37 Казаше му да пролази Исус Назарећанин.

38 Тад он повика: Исусе, Сине Давидов, смилуј се на мене!

39 Они што иђаху напред прекораваху га, да би ућутао. Али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!

40 Исус стаде и заповеди да му га доведу, - и кад му се он приближи, запита га:

41 Што хоћеш да ти учиним? - Господе, - рече, - да прогледам.

42 А Исус му рече: Прогледај! - Вера те је твоја спасла.

43 И он одмах прогледа и пође за Исусом хвалећи Бога. - Видевши то, цео народ хваљаше Бога.

Глава 19.

1 Кад Исус уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

2 гле, један човек по имену Закхеј, који беше главар царинички, а беше богат,

3 тражаше да види Исуса, да га позна; али не могаше од народа, јер бејаше малога раста.

4 Потрчавши напред, попе се на дуд, да га види, јер је Исус онуда требао да прође.

5 Кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га, и рече му: Закхеју, сиђи брже, јер данас треба да будем у твојој кући.

6 Закхеј брже сиђе и прими га радосно.

7 Сви, кад то видеше, гунђаху говорећи да грешноме човеку пође у кућу.

8 Али Закхеј, стојећи пред Господом, рече му: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам коме што криво узео вратићу четвороструко.

9 Рече му Исус: Данас дође спасење овој кући, јер је и ово син Авраамов;

10 јер је Син човечји дошао да спасе оно што беше изгубљено.

11 Они то слушаху и Исус им каза још једно поређење, јер беху близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се зачас појавити краљевство Божје.

12 Рече дакле: Један човек високога рода отиде у далеку земљу да прими краљевску власт, па да се врати.

13 Он дозва десет својих слугу, даде им десет мина^[1], и рече им: Тргујте док се ја не вратим.

14 Али суграђани његови који мржаху на њега, послаше за њим посланике да говоре: Нећемо да тај човјек краљује над нама.

15 Кад се он врати, пошто прими краљевску власт, нареди да се зову оне слуге којима даде новац, да види шта је који добио.

16 Тада дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.

17 Он му рече: Добро, добри слуго, кад си ми у маломе био веран, ево ти власт над десет градова.

18 Дође други и рече: Господару, твоја мина донесе пет мина.

19 А он му рече: И ти буди над пет градова!

20 Дође и трећи и рече: Господару, ево твоје мине, коју сам завезао у убрус и чувао;

21 јер сам се бојао тебе, јер си ти човек жесток; - узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси сејао.

22 Он му рече: По твојим ти речима судим, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жањем што нисам сејао;

23 па зашто ниси дао мој новац трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком!

24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега мину, и подајте ономе који има десет мина!

25 Рекоше му: Господару он има десет мина.

26 А он им одговори: Кажем вам да ће се свакоме који има дати, а од онога који нема, узеће се и оно што има.

27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да им будем краљ доведите амо, и исеците преда мном!

28 Казавши ово, Исус пође напред пењући се уз брдо у Јерусалим.

29 Кад се приближи Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла два ученика своја,

30 говорећи: „идите у село према вама, и кад уђете наћи ћете магаре привезано на коме никакав човек није никад седео. Одрешите га и доведите ми га,

31 а ако вас ко пита зашто дрешите, овако кажите: Оно треба Господу.

32 Они који беху послани отидоше и нађоше као што им каза Исус.

33 Док они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?

34 Одговорише: Оно треба Господу.

35 И доведоше магаре к Исусу, и бацише хаљине своје на њ, и посадише Исуса.

36 Куд он иђаше простираху људи хаљине своје по путу.

37 Кад се он приближи Јерусалиму, код низбрдице с горе Маслинске, поче све мноштво ученика од радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су видели,

38 говорећи: Благословљен краљ који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

39 Неки фарисеји из народа рекоше му: Учитељу, прекори ученике своје!

40 А он одговори: Ја вам кажем: Ако они ућуте, камење ће повикати.

41 Кад се приближи граду, заплака Исус за њим, гледајући га,

42 и рече: Кад би и ти знао, бар у овај твој дан, што је за мир твој! Али је то сад сакривено од очију твојих.

43 Јер ће доћи дани на тебе када ће те опколити непријатељи твоји опкопима и опсадиће те, и стегнуће те са свију страна,

44 и обориће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси познао време у које си похођен.

45 Уђе у храм и стаде истерати оне што продаваху у њему,

46 говорећи им: У писму стоји: Дом мој биће дом молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

47 Он учаше сваки дан у храму, а првосвештеници и књижевници и старешине народне гледаху да пораде да се он погуби.

48 Али не налажаху шта би му учинили, јер сав народ иђаше за њим и слушаше га.

Глава 20.

1 Једног од тих дана кад он учаше народ у храму и јављаше добру вест, дођоше првосвештеници и књижевници са старешинама,

2 и овако му рекоше: Кажи нам каквом влашћу ти то чиниш, или ко ти је дао ту власт?

3 Он им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање. Кажите ми:

4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5 Али они овако мишљаху у себи: „Ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не веровасте? -,

6 а ако речемо од људи, сав ће нас народ камењем побити, јер је уверен да је Јован беше пророк.“

7 Одговорише: Не знамо откуда.

8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

9 Затим стаде казивати народу ово поређење: Један човек посади виноград, предаде га виноградарима, па отпутова на подуго времена.

10 У време бербе посла к виноградарима свог слугу да му даду део од рода виноградскога, али га виноградари избише и вратише празна.

11 Он посла и другог слугу, а они и онога избише, изгрдише и вратише празна.

12 Он посла и трећег; а они и њега ранише и истераше.

13 Онда рече господар од винограда: Шта да радим? Да пошаљем сина свога љубљенога, ваљда ће имати поштовања према њему.

14 Али виноградари, видевши њега, мишљаху у себи: Ово је наследник, и рекоше: Ходите да га убијемо и да нама остане баштина.

15 И изведоше га из винограда и убише га. - Шта ће сад учинити њима господар винограда?

16 Доћи ће, побиће оне виноградаре, и даће виноград другима. Кад они то чуше рекоше: Не дао Бог!

17 Али управивши поглед у њих, рече Исус: Шта значи дакле оно у Писму: „Камен који зидари одбацише постаде глава од угла?“

18 Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га.

19 Првосвештеници и књижевници гледаху да тог истог часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Јер разумеше да је Исус за њих казао то поређење.

20 Они стадоше мотрити на Исуса и послаше вребаче који се грађаху праведни, не би ли га ухватили у речи, да га предаду главарима и власти намесниковој.

21 И они га упиташе говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш и да немаш личних обзира, него заиста путу Божјему учиш:

22 Треба ли цару да дајемо порезу или не?

23 Али им Исус, разумевши њихово лукавство, одговори: Шта ме искушавате?

24 Покажите ми динар. Чији су на њему лик и натпис? Одговорише му: Цареви.

25 А он им рече: Подајте дакле Цару царево, а Богу божје.

26 И они не могоше покудити речи његове пред народом, и изненађени одговором његовим ућуташе.

27 Неки садукеји, који кажу да нема ускрсења, приђоше к њему и питаше га:

28 Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, а не остави деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату своме.

29 Беше седам браће, и први узе жену и умре без деце;

30 и узе други ту жену, те и он умре без деце;

31 и трећи је узе а тако и свих седам, и помреше и не оставише деце.

32 А после свију умре и жена.

33 О ускрсењу дакле, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је седморици била жена.

34 Исус им одговори: Деца овога света жене се и удају,

35 а који буду достојни да добију онај свет и ускрсење из мртвих, нити ће се женити ни удавати,

36 јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божји кад су синови ускрсења.

37 А да мртви ускрсавају, и Мојсије показа код купине кад назва Господа: Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

38 Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.

39 Неки књижевници рекоше: Учитељу, добро си казао.

40 И већ не смедијаху више ништа да га питају.

41 Исус им рече: Како говоре да је Христос син Давидов,

42 кад сам Давид говори у Књизи псалама: „Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране

43 док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?“

44 Давид дакле њега назва Господом, па како да му је син?

45 А кад га сав народ слушаше, рече ученицима својим:

46 Чувајте се књижевника, који воле да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клањају људи по улицама, и хоће прва места у синагогама и на гозбама;

47 који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће још теже бити осуђени!

Глава 21.

1 Подигавши очи, виде Исус богаташе који метаху прилоге своје у касицу за прилоге,

2 и виде и једну сиромашну удовицу, која меташе онде две лепте;

3 и рече: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију,

4 јер сви метнуше у касицу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

5 Како неки говораху о лепом камењу и о даровима којима беше украшен храм, рече Исус:

6 Доћи ће дани у које од свега овога што видите неће остати камен на камену који се неће разметнути.

7 Запиташе га: Учитељу, кад ће то бити, и по ком ће се знаку познати да ће се то догодити?

8 Исус одговори: Чувајте се да вас не заведу, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и: Време се приближи. Не идите за њима!

9 А кад будете чули говорити о ратовима и о бунама, не плашите се, јер то све треба најпре да буде; али то још неће бити крај.

10 Тада им рече: Устаће народ на народ и краљевство на краљевство,

11 и биће јаких земљотреса и по многим местима биће куге и глади, и биће ужасних страхота и велики ће знаци бити на небу.

12 Али пре свега овога метнуће руке на вас и гониће вас и предаваће у синагоге и у тамнице, и водиће вас пред краљеве и пред намеснике, због имена мога.

13 То ће вам се догодити да бисте служили за сведочанство.

14 Метните дакле у срца своја да се не спремате унапред како ћете одговарати,

15 јер ћу вам ја дати уста и мудрост којој се неће моћи противити ни протусловити јој сви ваши противници.

16 А предаће вас и родитељи и браћа, и рођаци и пријатељи, и побиће неке од вас.

17 И сви ће омрзнути на вас због имена мога.

18 Али ни једна влас с главе ваше неће пропасти.

19 Постојаношћу својом спашћете душе своје.

20 Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова.

21 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град.

22 Јер ће то бити дани освете, да се изврши што је написано.

23 Тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи и гнев на овоме народу.

24 И пашће од оштрице мача, и одводиће се у ропство по свим народима, и Јерусалим ће газити паганци док се не испуне времена паганаца.

25 И биће знаци на сунцу и на месецу и на звездама, и на земљи мука код народа, који неће знати шта да ради од силне хуке мора и валова;

26 и људи ће умирати од страха у очекивању онога што ће да дође на земљу, - јер ће се и силе небеске покренути.

27 Тад ће се видети Син човечји долазити на облаку са силом и славом великом.

28 Кад се почне ово збивати, исправите се и подигните главе своје, - јер се приближује избављење ваше!

29 И каза им поређење: Гледајте на смокву и на сва дрвета.

30 Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.

31 Тако и кад будете видели да се ово збива, знајте да је близу краљевство Божје.

32 У истину вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.

33 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

34 Чувајте се да вам срце не отежа од прекомерног јела и пића од брига овога свијета, и да вам тај дан не дође изненада.

35 Јер ће доћи као замка на све оне који пребивају на лицу целе земље.

36 Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјега.

37 Дању учаше Исус у храму, а ноћу је излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

38 И сав народ долажаше од јутра к њему у храм да га слуша.

Глава 22.

1 Приближаваше се празник Бесквасних хлебова, који се зове Пасха.

2 Првосвештеници и књижевници гледаху како би учинили да се Исус убије; али се бојаху народа.

3 Али сотона уђе у Јуду, названога Искариот, који беше један од дванаесторице;

4 и он отиде да се договори са првосвештеницима и старешинама, како ће им га издати.

5 Они се обрадоваше томе, и уговорише да му даду новце.

6 И он се обрече, и тражаше згодну прилику да им га преда тајно од народа.

7 Дође Дан Бесквасних хлебова, у који требаше клати Пасху;

8 и Исус посла Петра и Јована, велећи им: Идите, уготовите нам Пасху да је једемо.

9 Они му рекоше: Где хоћеш да је уготовимо?

10 Он им одговори: Ето, чим уђете у град, срешћете човека који носи воду у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе,

11 па кажите домаћину: Учитељ те пита: „Где је место где ћу јести Пасху с ученицима својим?“

12 Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде зготовите.

13 Они отидоше, и нађоше као што им он каза. И уготовише Пасху.

14 Кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

15 Он им рече: Много сам желео да ову Пасху једем с вама пре него будем претрпео,

16 јер вам кажем да је нећу више јести док се она не сврши у краљевству Божјему.

17 И узевши чашу, даде хвалу, и рече: Узмите ову чашу, и разделите међу собом;

18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође краљевство Божје.

19 Узе затим хлеб, даде хвалу, и преломивши га, даде им, говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас. Ово чините за мој спомен.

20 И тако узе и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови савез у мојој крви која се за вас пролива.

21 Али ево, рука издајника мога са мном је на трпези.

22 Син човечји дакле иде као што је одређено; али тешко човеку који га издаје!

23 И они стадоше се питати међу собом који би од њих био који ће то учинити.

24 Међу њима наста и препирање о томе који би се међу њима имао држати највећим.

25 Исус им рече: Краљеви народни владају народима, а који њима управљају зову се преузвишена господа.

26 Али ви немојте тако, него који је највећи међу вама, нека буде као и најмањи, а који је старешина, нека буде као слуга.

27 Јер ко је већи, онај који седи за трпезом, или онај који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.

28 Ви сте они који сте се одржали са мном у мојим искушењима,

29 и ја вама остављам краљевство, као што је Отац мој мени оставио,

30 да једете и пијете за трпезом мојом у краљевству мојему, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.

31 Рече још Господ: Симоне, Симоне!, ево вас иште сотона да би вас као пшеницу решетао;

32 али се ја молих за тебе да твоја вера не малакше; а ти, кад се обратиш, утврди браћу своју.

33 Господе, рече му Петар -, с тобом сам готов у тамницу и у смрт ићи.

34 А Исус му рече: Кажем ти, Петре, данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

35 Рече им још: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, да ли вам што недостаде? - Одговорише: Ништа.

36 А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, а тако и торбу, а који мача нема нека прода хаљину своју и купи мач.

37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у Писму: „Међу злочинце га метнуше“. И што је писано за мене готово је да се изврши.

38 Они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.

39 Изишавши, отиде, по обичају, на гору Маслинску. За њим пођоше ученици његови.

40 Кад дође на оно место, рече им: Молите да не паднете у искушење! -

41 па одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши мољаше се,

42 говорећи: Оче! кад хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, него твоја да буде!

43 И јави му се анђео с неба и крепи га.

44 И будући на смртној муци вруће се мољаше. А зној његов беше као грашке крви које капљаху на земљу.

45 Пошто сврши молитву, уста и дође к ученицима својим, и нађе их да спавају од жалости,-

46 и рече им: Што спавате? Устаните, и молите се да не паднете у искушење.

47 И док он још говораше, гле, наступи мноштво народа, и један од дванаесторице, који се звао Јуда, иђаше пред народом и приступи к Исусу да га пољуби.

48 Исус му рече: Јуда! зар пољупцем издајеш Сина човјечјега?

49 Кад они који бејаху с Исусом видеше што ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо мачем?

50 И удари један од њих слугу првосвештеника, и одсече му десно уво.

51 Али Исус проговори, и рече: Оставите то. И дохвативши се ува тог човека исцели га.

52 А првосвештеницима, заповедницима страже храмске и старешинама који беху дошли на њ, рече Исус: Зар као на разбојника изиђосте с мачевима и штаповима да ме ухватите?

53 Сваки сам дан био с вама у храму, и не дигосте руку на мене. Али је сад ваш час и власт таме.

54 Кад га ухватише, одведоше га и уведоше га у двор првосвештеника. Петар иђаше за њим издалека.

55 Наложише ватру насред дворишта и седоше. И Петар седе међу њима.

56 Једна слушкиња која га спази где седи код ватре, погледа на њ и рече: И овај беше с њим.

57 Али се он одрече, говорећи: Жено, не познајем га.

58 Мало затим, видевши га други рече: И ти си од њихових. А Петар рече: Човече, нисам.

59 И пошто прође око једног сата, други неко потврђиваше то, говорећи: Заиста и овај беше с њим, јер је и он Галилејац.

60 Петар одговори: Човече, не знам шта говориш. И док он још говораше запева петао.

61 Обазревши се, Господ погледа на Петра. И Петар се опомену речи Господње, како му рече: „Пре него петао запева, одрећи ћеш ме се трипут.“

62 И изишавши напоље плака горко.

63 Људи који држаху Исуса, ругаху му се и бијаху га.

64 И покривши му лице, бијаху га по образу, и питаху га, говорећи: Погоди ко те удари!

65 И друге многе хуле говораху на њ.

66 Чим је свану, сабраше се старешине народне и првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој синедрион.

67 Рекоше: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. - Исус им одговори: Ако вам и кажем, нећете веровати;

68 а ако ја вас запитам нећете ми одговорити.

69 Од сада ће пак Син човечји седити с десне стране силе Божје.

70 Сви рекоше: Ти ли си дакле Син Божји? А он им рече: Ви кажете, јесам.

71 Тад они рекоше: Шта нам требају више сведочанства?, јер га сами чусмо из уста његових.

Глава 23.

1 Устадоше сви и одведоше га к Пилату.

2 И стадоше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш и забрањује давати цару данак, и говори да је он Христос, краљ.

3 Пилат га запита: Ти ли си краљ јудејски? А Исус му одговори: Ти кажеш.

4 Рече Пилат првосвештеницима и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

5 Али они наваљиваху, говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па до овде.

6 Чувши Пилат да говоре о Галилеји запита: Је ли овај човек Галилејац?,

7 и сазнавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који такође беше оних дана у Јерусалиму.

8 Кад Ирод виде Исуса, много се обрадова, је одавно желео да га види, јер је пуно слушао за њега, и надаше се да ће видети од њега какво чудо.

9 И он му стави многа питања, али му Исус ништа не одговори.

10 Првосвештеници и књижевници, стајаху ту и тужаху га свом жестином.

11 Ирод са својим војницима поступи грубо с њим и, наругавши му се, обуче га у хаљину светле боје и посла натраг Пилату.

12 У тај се дан помирише Пилат и Ирод, јер пре бејаху у завади.

13 Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ,

14 и рече им: Доведосте ми овог човека, као онога који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на њему ни једне кривице за које га ви окривљујете;

15 а ни Ирод, јер сам га слао к њему, и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16 Да се он дакле ишиба, па да га пустим.

17 А требаше о сваком празнику да им пусти по једног сужња.

18 Они сви заједно повикаше: Нек се овај погуби, а пусти нам Вараву, -

19 који беше бачен у тамницу за буну учињену у граду и за убиство.

20 Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

21 Али они викаху говорећи: Распни га, распни га!

22 Он им по трећи пут рече: Какво је зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле: да се ишиба, па да га пустим.

23 Али они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне. И надвлада вика њихова,

24 и Пилат пресуди да буде као што они траже.

25 И он пусти онога који беше бачен у тамницу за буне и за убиство, и кога они искаху, а Исуса остави на њихову вољу.

26 Кад га поведоше, ухватише некога Симона, Киринца, који иђаше из поља и метнуше на њега крст, да га носи за Исусом.

27 За њим иђаше велико мноштво народа и жена које плакаху и нарицаху за њим.

28 Исус се обазре на њих, и рече: Кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама и утробама које не родише и сисама које не дојише!

30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас! и бреговима: Покријте нас!

31 Јер кад се овако ради са сировим дрветом, шта ће бити од сухога?

32 У исто време вођаху и два злочинца, који су имали да буду погубљени заједно с Исусом.

33 Кад дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне а другога с леве стране његове.

34 Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају што чине! Бацајући коцке, разделише тада хаљине његове.

35 Народ стајаше ту и гледаше, а и старешине с њима, и ругаху му се, говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, изабраник Божји!

36 А и војници су му се ругаху и приступаху к њему и даваху му оцат,

37 и говораху: Ако си краљ јудејски, помози сам себи!

38 Над њим бејаше овај натпис: „Ово је краљ јудејски.“

39 Један од распетих злочинаца грдијаше га говорећи: Ниси ли ти Христос? Помози себи самоме, и помози и нама!

40 Али га други укораваше и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41 И ми смо још праведно осуђени, јер примамо као што смо по својим злим делима заслужили, али он никаква зла није учинио.

42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у краљевство своје!

43 Исус му одговори: У истину ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

44 Беше већ око шестог сата, и би тама по свој земљи до сата деветога.

45 Сунце помрча и завеса у храму раздере се на пола.

46 Исус завапи јаким гласом: Оче, у руке твоје предајем дух свој! Рекавши то, издахну.

47 Кад центурион виде што би, стаде хвалити Бога, говорећи: Овај је човек био заиста праведник!

48 И сав народ који се беше скупио да то гледа, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси.

49 А сви они који су познаваху Исуса, и жене које беху ишле за њим из Галилеје, стајаху подалеко и гледаху што се збива.

50 Беше један саветник по имену Јосиф, човек добар и праведан,

51 који не беше суделовао у решењу и у делима осталих. Он беше из Ариматеје, града Јудејскога, те и сам чекаше краљевство Божје.

52 Тај човек приступи к Пилату и заиска тело Исусово,

53 и скиде га с крста, обави платном и спусти га у гроб исечен у камену, у који нико никад не беше сахрањен.

54 Тад беше дан припремања и субота освиташе.

55 Жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, пођоше за Јосифом и видеше гроб и како се положи тело Исусово,

56 и вративши се, припремише мирисе и миродије, а у суботу опочинуше по закону.

Глава 24.

1 У први дан недеље дођоше оне врло рано на гроб и донесоше мирисе које беху спремиле.

2 Оне нађоше камен одваљен од гроба,

3 и ушавши, не нађоше тела Господа Исуса.

4 Оне не знаху шта да о томе мисле, кад гле, појавише им се два човека у сјајним хаљинама.

5 Уплашене, оборише лице к земљи, али им они рекоше: Што тражите живог међу мртвима?

6 Није он овде, он ускрсну. Опомените се како вам говораше, кад беше још у Галилеји, и како вам рече да

7 Син човечји треба да се преда у руке грешника и да се разапне, и трећи дан да ускрсне.

8 И оне се опоменуше речи Исусових.

9 Вративши се с гроба јавише све то једанаесторици и свима осталим.

10 Оне које то казаше апостолима беху Марија Магдалина и Јована и Марија Јаковљева и остале које бејаху с њима.

11 Њима се учинише њихове речи као сан, и не вероваше тим женама.

12 Али Петар уста и отрча ка гробу, и наткучивши се не виде него само платнене завоје на земљи, и врати се зачуђен с онога што би.

13 И гле, двојица ученика иђаху тог истог дана у село звано Емаус, које беше шездесет стадија далеко од Јерусалима,

14 и они говораху међу собом о свим тим догађајима.

15 Док се они разговараху и запиткивали један другога, приђе им Исус и иђаше с њима.

16 Али очи њихове сметаху им да га препознају.

17 Он им рече: Какав је то разговор који имасте путем међу собом, да сте тако жалосни?

18 Један од њих, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини који си био у Јерусалиму да не знаш што се у њему ових дана догодило.

19 Он рече: Шта? И они му рекоше: Шта је било са Исусом Назарећанином, који беше пророк, силан на делу и на речи пред Богом и пред народом;

20 како га предаше првосвештеници и главари наши, те се осуди на смрт, и разапеше га?

21 А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би!

22 Истина, неке нас наше жене много зачудише; оне су биле рано на гробу,

23 и не нашавши тела његова дођоше говорећи да су им се појавили анђели и казали да је он жив.

24 Једни од наших пођоше на гроб и нађоше онако као што су жене и казале, али њега не видеше.

25 Тад им Исус рече: О безумни и спорога срца за веровање свега што говорише пророци!

26 Није ли требало да Христос то претрпи, па да уђе у славу своју?

27 И почевши од Мојсија и од свију пророка, тумачи им што је за њега писано у свему Писму.

28 Кад дођоше близу селу у које иђаху, он се чињаше као да хоће да иде даље.

29 Али га они уставише, говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао. И он уђе да остане с њима.

30 Кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб, и пошто га благослови, преломи га и даде им га.

31 Тада се њима отворише очи и препознаше га; али њега нестаде испред очију њихових.

32 И они рекоше један другоме: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем, и кад нам казиваше Писмо?

33 И одмах уставши вратише се у Јерусалим, и нађоше на окупу једанаесторицу и оне који бејаху с њима,

34 који говораху: У истину Господ ускрсну и јави се Симону!

35 И они им казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хлеб.

36 Кад они то говораху, и сам Исус стаде међу њима и рече им: Мир вама!

37 А они, сметени и уплашени, мишљаху да виде духа.

38 Али он им рече: Што се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

39 Гледајте руке моје и ноге моје: Ја сам главом. Опипајте и видите, јер дух нема меса и костију као што видите, да ја имам.

40 И ово рекавши, показа им руке и ноге.

41 И док они још не вероваху, од радости, и чуђаху се, рече им: Имате ли овде што за јело?

42 Они му дадоше комад рибе печене и меда у сату.

43 И он узе и једе пред њима.

44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се испуни што је за мене писано у закону Мојсијеву, у пророцима и у псалмима.

45 Тада им отвори ум да разумеју Писмо.

46 И рече им: Тако је писано и тако је требало да Христос претрпи и да ускрсне из мртвих у трећи дан,

47 и да се проповеда покајање у име његово, и опроштење греха по свим народима, почевши од Јерусалима.

48 И ви сте томе сведоци.

49 И гле, ја ћу послати на вас што је Отац мој обећао, а ви останите у граду док се не обучете у силу с висине.

50 Он их изведе до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

51 И док их благосиљаше, одступи од њих и узнесе се на небо.

52 Они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

53 И бејаху једнако у храму хвалећи и славећи Бога.

---

1. Мина: грчки новац који је вредео 100 драхми: око 70 златних динара. Стара јеврејска мина имала је већу вредност.