Smili mi se, Bože, smili
po velikoj tvoj milosti
i po mnoštvu, Bože mili,
smilovan'ja, Bože, prosti.
I napuno operi me
od nepravde moje prike,
i od grijeha očisti me
cjeć milosti tve velike.
Er ja poznam zloće moje,
bezakon'je i krivine,
prid očima sveđ mi stoje
moji grijesi, Gospodine.
Tebi samu, Bože, skrivih
i zlo učinih prid tobome,
nu mi prosti, ter ćeš krivih
opravdati riječi tvome.
Evo ja bih još u zlobi
prije neg vidjeh dana bijela,
i u grijesijeh u utrobi
majka je mene mâ začela.
Evo ere po sva lita
ti istinu ljubio si,
otajna mi i skrovita
tve mudrosti ukazo si.
Sipantom ćeš me okropiti
i čis biću, Gospodine,
umit me ćeš, bio ću iziti
nad snijegome od planine.
Ćućen'ju ćeš momu dati
sva vesel'ja i radosti,
ter će rado uzigrati
ponižene moje kosti.
Odkloni obraz vedri i sveti
od krivine me velike,
pače smrsi, pače smeti
zlobe moje svekolike.
Čisto srce i pravedno
stvor' mi, Bože moj ljubljeni,
i duh pravi š njim ujedno
u utrobah ponov' meni.
Ne vrz' me isprid lica tvoga
tva moć, Bože, privelika,
i Duha mi Prisvetoga
nemoj uzet do vik vika.
Vrat' mi od zdravlja, Bože mili,
sve radosti me žuđene,
i utvrdi i udili
poglavitijem duhom mene.
Naučiću put tvoj sveti
zle po njemu ki hodiće,
i grešnici i prokleti
k tebi se opet obratiće.
Harni Bože, slobodi me,
od spasen'ja moga, Bože,
da moj jezik po sve vrime
pravdu tvoju slavit može.
Otvorićeš usne moje
da ja budem govoriti,
i me usti slave tvoje
pripijevaće po svem sviti.
Jer kad bi ti drago bilo
da ti budem prikazati,
prikazo bih, ali milo
prikazan'ja neć primati.
Posvetilište obljubljeno
Bogu je duša ka grijeh cvili,
srce priklono i skrušeno
neć pogrdit, Bože mili.
Tim dobrostiv s nam se smiri
i Sionu već smili se
neka opeta s bijelijem miri
Jeruzalem sagradi se.
Tad ti od pravde posvetiće
svetilište i množ dara,
nedorasle tad junčiće
staviti će više otara.
Ocu, Sinu i Duhu Svetu
slava, hvala, čâs jednaka
u početku nepočetu
ko bi, sad, sveđ, u vik paka.
