Suzice

Suzice Pisac: Andra Grujić

I

Vidiš dušo kako lišće žuti,
Pa čim svene, odmah padne s grane;
Pa znadeš li da će na sve strane
Vihrovi ga pusti razasuti?...

Tako ću ti i ja uvenuti,
Tako isto svršit’ mlade dane;
Pa kada me — bog zna gde sahrane,
Može biti da nećeš ni čuti. —

Ti ćeš tada ljubovanko bela,
— Kada ti se osama dosadi —
Potražiti koga si volela.

Pa kad nađeš gdegod groba moga:
Spomenik mi više glave gradi —
Malen spomen — al’ od srca tvoga!

II

Pa kad dođeš grobu mome
Da proliješ suzu koju,
Nemoj plakat’ nada mnome —
Ostavi me u pokoju.

Svaka tvoja suza mala
Što bi došla k meni dole:
Samo bi mi uvećala
Uzdisaje, jade, bole...

III

Umesto što bi plač tvoj
Vio se nada mnom:
Posadi ljiljan cvetak
Sa ružom bleđanom.

Ljiljan će cvetak kitit’
Maleni krstić moj,
A ružin miris neka
Zameni uzdah tvoj.

Pa kad se ljiljan s ružom
Na grobu sastavi:
Tad ću se tebi nadat’
Cvetiću ubavi!

Ti ćeš mi tada doći —
Doći ćeš, raju moj,
Da vidiš kako živim
U kući ledenoj!

IV

Ala da znaš, dušo mala,
Ali da znaš, cvete viti,
Kako će mi lepo biti
Kad me budeš ukopala!...

Kad god tiha noć nastupi
A zvezdice zablistaju
Kraj mene će — ka’ u raju,
Roj anđela da se skupi...

Pevaće mi svaki svoje
Što najlepše pesme ima
A ja opet njima svima
Opevaću čari tvoje...

Pa u tome slatkom zboru
— Tih nevinih anđelčadi —
Valja da ću rasterati
Bole, što mi dušu moru?!...

Izvor

1866. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina druga, broj 41, str. 658.