* * *
Smiljanica i Radojica
Ovce čuva Smiljanica
Vojvodina čobannca,
Na putu se obuvala,
Na kamenu užinala.
Otud ide devet braće: 5
Najstarijem Mlađen ime
Najmlađemu Radojica.
Mlađen braći progovara:
„Čujete li osam braće,
Da prosimo Smiljanicu, 10
Da ženimo Radojicu!“
Isprosiše, povedoše. —
Kad su bili ia raskršće:
Tri maštraFe krvi pale; —
Kad su bili namastiru: 15
Namastir se zatvorio,
U kandila krv nalila; —
Kad su bili na vjenčanju:
Sve ikone zatreptale,
Svijeće se potrnule; 20
Kad su bili u ložnici:
Obasjala sjajna zvijezda
Radojici u njedrima.
Progovara Radojica:
„Ja bora ti Smiljanica, 25
Kog si roda i plemena?“
Odgovara Smiljanica:
„Ne znam borme Radojica,
Malana sam zarobljena;
Jesam čula đe kazuju, 30
Da ja imam devet braće:
Najstarijem Mlađen ime,
Najmlađemu Radojnca“.
Progovara Radojica:
Prosti Bože — po neznanju! — 35
Ne ljubim kano ljubu,
No te ljubim — ko brat seku;
Ne grlim ts kano ljubu,
Već te grlim — ko brat seku!“
'Iz zbirke N. T. Kašikovića
|
|
Reference
Izvor
Bosanska vila, 1887, godina II broj 18. Sarajevo, 15. septembra 1887, str. 283.
