Nemanja
Pisac: Jovan Subotić
DVADESETPRVI PRIZOR



DVADESETPRVI PRIZOR


NEMANjA (dolazi s momcima):
Tamo leži, nosite ga brže,
Možda mu se jošt' pomoći može.
KNEZ PRVOSLAV:
Taj nikada više ne progleda!
Nego evo drugog živog, brate!
NEMANjA (opazi kralja):
Kralj uhvaćen, Vladimir ubijen,
A vojska im sasvim potučena, —
(Skine šlem.)
Blagi Bože, samom tebi hvala !
KRALj (pristupi mu):
Šta će sa mnom da bude, Nemanjo?
Što god misliš, samo ime čuvaj!
Bolje seci, nego da sramotiš!
NEMANjA:
Biće dobro, ako uzhteš dobro.
Onom tamo više ništ’ ne treba:
Budi meni, što si njemu bio,
Pa id’ kući, i ničeg s’ ne plaši.
KRALj:
S’ onim tamo ljubav me skopčava;
Zaslugom je stek’o prijatelja:
Ti pak ruku za krunom mi pružaš,
Pa zahtevaš, da ti isto budem.
NEMANjA:
Kruna tvoja nije želja moja;
Dok god živiš, kraljem ću te zvati,
Što je tvoje, to ću ti čuvati:
Al' obećat’ moraš pod presegom,
Da na mene udarati nećeš,
I da ćeš mi u državu dati,
Šgo god otmem od naših dušmana,
A naši ga imaše dedovi.
KRALj:
To se daje čuti i primiti.
Evo mene, a Bog je i ovde:
Kunem ti se imenom božijim,
Da sve primam, što mi sada reče,
I sve t’ dajem, što si zaiskao.
NEMANjA (zagrli ga):
Tako, kralju, pa sad sužan nisi,
Već brat kod svog brata rođenoga.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.