Marko pođe iz Soluna grada

* * *


[Marko pođe iz Soluna grada]

Marko pođe iz Soluna grada,
I povede Solunku devojku.
Sve večera, ona ne večera,
Sve se smeje, ona se ne smeje.
Upita gu Marko Kraljeviću: 5
Šta je tebe ljubo Anđelijo,
Šta je tebe te ti ne večeraš,
Što ne jedeš, a što se ne smeješ?
Kako ću ja Marko da večeram,
Eto ima do devet godina, 10
Kako nisam u braću otišla.
Marko pođe u šure na goste.
I povede ljubu Anđeliju.
Kad su bili kroz Stare planine,
Vrlo Marka dremka oborila. 15
Progovara Marko Kraljeviću:
De zapevaj ljubo Anđelijo,
Teb zapevaj, mene da rašeniš.
Kad si viče ljuba Anđelija.
Kad si viče tanko glasovito. 20
Sva je trava na zem’ polegnula,
Svo je lisje od goru opalo.
To dočuje Musa Kesedžija,
I pri njega dvanaes drugara.
Svi dvanaes redom upituje: 25
Koj će meni junak da se nađe,
Da dovede Marka Kraljevića,
I njegovu ljubu Anđeliju.
Niko nema junak da se nađe,
Samo jedan Rače kopiljače: 30
Daj mi Muso ruku i koljeno,
I daj mene tri tovara blago,
Ja ću tebe Marka da dovedem,
I Markovu ljubu Anđeliju.
Musa dade ruku i koljeno, 35
I dade mu tri tovara blago.
On otide na put na raskrsje,
Sobuče se ko rođen od majke,
Uvalja se u pesak i blato.
Tu prolazi Marko Kraljeviću, 40
I njegova ljuba Anđelija:
Pomoz boga božja božjačino.
Bog pomogal neznani delijo.
Brknu Marko u svileni džepi,
Te izvadi do taj žuti dukat, 45
Pa daruje božju božjačinu:
Fala tebe neznani delijo,
Da me baciš konju na terkiju,
Da me nosiš Jerusalim gradu.
On ga baci konju na terkiju, 50
Pa ga nosi Jerusalim gradu.
Progovara božja božjačina:
Čuješ mene neznani delijo,
Ovde ima Mara krčmarica,
Pa se skini vino da pijemo. 55
On je pio od godišnje vino,
A Marko je od devet godina,
On je pio jednu čašu vino,
A Marko je sve po devet čaša,
I tu se je Marko podnapio. 60
Vrzaše ga sas devet lanaca,
Odnesoše Musi Kesedžiji.
Progovara Marko Kraljeviću:
Olabete makar levu ruku,
Kad nećete moju desnu ruku. 65
Majka mene mnogo proklinjala,
Tuđa sablja neće da me seče,
Već od svoje moram da poginem.
Olabiše Marku levu ruku,
Trgnu Marko pa lanci pokida, 70
Pa si brknu pod crni brkovi,
Te izvadi ključi od sindžira,
Pa dovati svoju britku sablju,
Te poseče Musu Kesedžiju,
I sas njega svi ostali Turci. 75

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Napomene

  • Svetislav Stevanović
  • Babičko

Izvor

  • Sergije Dimitrijević, Narodne pesme leskovačkog kraja, Sveska 2, Leskovac, Narodni muzej, 1988., str. 33.