Mali katihizis
| MALI KATIHIZIS Pisac: Platon Atanacković |
| Savremena verzija Malog katihizisa episkopa bačkog Platona iz 1859. godine. Redaktura: Korisnik Smart. |
Uvod
urediKo je tebe stvorio?
Mene je stvorio Bog.
Zašto te stvorio?
Stvorio me je zato da bih Ga poštovao, hvalio, slavio i tražio od Njega milost.
Kako ti to činiš?
To činim usrdnom molitvom i svojim dobrim Bogu ugodnim vladanjem.
Glava prva: O molitvi
urediŠta je to molitva?
Molitva je pobožan razgovor naše duše s Bogom.
Zašto se molimo Bogu?
Bogu se molimo zato da bi nam bio milostiv, da bi nas za našeg života blagoslovio srećom i da bi nam darovao večno spasenje.
Kada i gde se valja moliti Bogu?
Bogu se valja moliti uvek i na svakome mestu, a naročito ujutro i uveče, pre i posle jela, a naročito pak u crkvi.
Šta je potrebno učiniti pre svake molitve?
Pre svake molitve najpre se treba prekrstiti.
Kako se valja prekrstiti?
Prekrstiti se valja ovako: u desne ruke mali i domali prst pritisnuti na dlan, a ostala tri sastaviti zajedno vrhovima ravno, evo ovako:
Kada si tako sastavio prste, što onda činiš?
Onda ova tri zajedno sastavljena prsta stavim na čelo, i kažem: „U ime Oca“, zatim prenesem ih nasred trbuha, i kažem: „i Sina“, posle toga na desnu stranu prsa k ramenu, i kažem: „i Svetoga Duha.“, pa onda tako isto na levu stranu, i kažem: „Amin.“
Koja je molitva najvažnija?
Najvažnija molitva jeste molitva Gospodnja - „Oče naš“.
Zašto se ta molitva naziva Gospodnjom?
Ta molitva se naziva Gospodnjom, jer nas je njoj naučio sam Gospod Isus Hristos i zapovedio nam da se tako molimo Bogu.
Jesi li ti već naučio molitvu Gospodnju?
Jesam: Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, i na zemlji kao i na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od lukavoga.
Znaš li još koju molitvu?
Znam: Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marijo! Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!
Kako se ujutro moliš Bogu?
Ujutro se najpre prekrstim, kao što i radim pre svake molitve, zatim očitam Oče naš, pa onda još i ovu molitvu:
Iz postelje i sna podigao si me, Gospode; prosveti um moj i srce, otvori usta moja, da bih Ti pevao, Sveta Trojice: svet, svet, svet si, Bože, smiluj nam se posredništvom Bogorodice.
Kako se moliš Bogu pre jela?
Pre jela se prekrstim, očitam Oče naš, posle dodam još i ovu molitvu:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, blagoslovi nam jelo i piće ovo: molitvama prečiste Tvoje Majke i svih svetih Tvojih.
Zahvaljuješ li Bogu posle jela?
Posle jela Bogu zahvaljujem ovako:
Zahvaljujemo Ti, Hriste Bože naš, jer si nas nasitio zemaljskim Tvojim dobrima. Ne liši nas i nebeskog Carstva Tvoga, i kao što si došao među Učenike Svoje i dao im mir Svoj, tako dođi i među nas i spasi nas.
Kako se moliš Bogu pre večere?
Pre večere se prekrstim, pa onda čitam ovo:
Ješće ubogi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda oni koji Ga traže; živa će biti srca njihova u sve vekove.
Zatim se prekrstim kao i uvek posle svake molitve.
A kako zahvaljuješ Bogu posle večere?
Posle večere ustanem, prekrstim se i zahvaljujem Bogu ovako:
Razveselio si nas Gospode tvorevinama Tvojim, i delima ruku Tvojih obradovasmo se. Svetlost lica Tvoga posta znak na nama, Gospode. Dao si mi radost u srce: od ploda pšenice, vina i ulja svoga umnožilo se. U miru ću ujedno zaspati i počinuti, jer si me Ti, Gospode, samoga u nadi ustalio.
Kako se moliš Bogu pre nego legneš spavati?
Pre nego legnem spavati, prekrstim se, očitam Oče naš, i zatim ovu molitvu:
Gospode Bože naš, što sagreših u danu ovom: rečju, delom i pomišlju, kao dobar i čovekoljubivi Bog oprosti mi, miran san i bez uznemiravanja daruj mi, anđela Svoga čuvara pošalji mi da me zakloni i sačuva od svakog zla, jer si ti čuvar dušama i telima našim, i tebi slavu uznosim: Ocu i Sinu i Svetome Duhu; sada i uvek i u veke vekova. Amin.
Je li ti poznata molitva anđelu čuvaru?
Jeste, i to ova:
Anđele Božji, čuvaru moj sveti, život moj sačuvaj u strahu prema Hristu Bogu. Um moj utvrdi na istinitom putu i u ljubavi k Bogu utvrdi dušu moju, da tobom upravljan (tvojim savetima) dobijem od Hrista Boga veliku milost.
Glava druga: O Simvolu vere
urediSmemo li se nadati, da će Bog uslišati naše molitve?
Zaista smemo, a i valja se pouzdano nadati da će Bog uslišati naše molitve, ali samo ako imamo jaku veru i ako ono što molimo od Boga neće prečiti naše spasenje.
Gde je sadržano sve ono u što nam valja tvrdo verovati?
Sve ono u što nam valja tvrdo verovati sadrži ovaj Simvol (simbol) vere:
- Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
- I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjega, Jedinorođenoga, rođenoga od Oca pre svih vekova, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog ne stvorenog, istobitnog Ocu, kroz koga je sve postalo;
- Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa i utelovio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;
- I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;
- I Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;
- I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
- I Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima, i Njegovom Carstvu neće biti kraja.
- I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i Sinom obožava i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
- U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
- Ispovedam jedno krštenje za otpuštenje grehova.
- Čekam vaskrsenje mrtvih.
- I život budućeg veka. Amin.
Da li bi mogao kratko i jednostavno reći, u šta nam po tome Simvolu valja verovati?
Po tome Simvolu valja nam verovati u Boga Oca, Boga Sina, Boga Duha Svetoga; svetu crkvu i svete tajne; vaskrsenje mrtvih i večni život.
U šta verujemo o svoj Trojici zajedno?
O svoj Trojici zajedno verujemo da su tri osobe, ali da su ipak sva Tri samo jedan Bog.
U šta verujemo o Bogu Ocu?
O Bogu Ocu verujemo, da je jedan, da je Otac, koji je stvorio nebo i sve što vidimo i što ne vidimo, i da se takođe brine o svemu štogod je stvorio.
U šta verujemo o Bogu Sinu?
O Bogu Sinu verujemo, da je On jedinorođeni Sin od Oca rođen, da je Bog ravan Ocu, da je sa Ocem stvorio svet, da je zbog našega spasenja sišao s neba, uzeo telo naše na Sebe, da je za nas raspet bio, stradao, umro i pokopan bio, da je treći dan opet oživeo, uzneo se na nebo, i da će odatle opet doći da sudi ljudima, i da Njegovome carstvu nikada neće biti kraja.
A u šta verujemo o Duhu Svetome?
O Duhu Svetome verujemo, da od Oca proizlazi, da Ga isto tako valja slaviti kao i Boga Oca i Boga Sina, i da su Njegove sve one reči koje su proroci govorili i pisali.
U šta verujemo o Crkvi?
O Crkvi verujemo da su nju osnovali sveti apostoli po nauci Hristovoj, pa da zato može biti samo jedna, i to saborna (katoličanska), to jeste sveopšta za sve ljude.
U šta verujemo o svetima tajnama?
O svetima tajnama verujemo u to, da nam se preko njih opraštaju gresi.
Šta razumeš i u šta veruješ pod vaskrsenjem mrtvih?
Pod vaskrsenjem mrtvih razumem i verujem u to, da će onda, kada Sin Božji opet po drugi put dođe suditi, svi ljudi ustati živi iz svojih grobova, i izaći na taj sud.
A pod životom budućega veka šta razumeš i u šta veruješ?
Pod životom budućega veka razumem i verujem u to, da će pravednici živeti večno u blaženstvu, a grešnici u mukama.
Glava treća: O zapovestima
urediDa li je dosta, tako samo verovati, pa da nam Bog usliša molitve?
Nije, već valja još ispunjavati i zapovesti (zapovedi).
Koje zapovesti?
Zapovesti Božje i crkvene.
Koje su to Božje zapovesti?
Božje zapovesti su ove:
1. Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi statuu niti ikakvog lika, i ne klanjaj im se niti im služi.
3. Ne upotrebljavaj ime Božje s lakomislenošću.
4. Svetkuj dan nedeljni; šest dana radi i završi svoje poslove, a dan sedmi – nedelju posveti Gospodu Bogu svome.
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljubu.
8. Ne ukradi.
9. Ne svedoči lažno na drugoga.
10. Ne poželi ništa tuđe.
A koje su crkvene zapovesti?
Crkvene zapovesti su ove:
1. Moliti se Bogu i slušati službu Božju svake nedelje i praznika.
2. Držati post pre praznika Rođenja i Vaskrsenja Hristova, pre praznika svetih apostola Petra i Pavla, pre praznika Uspenja (csl. uspenje znači usnuće tj. smrt) Bogorodice, i svake srede i petka.
3. Sveštena lica poštovati.
4. Ispovedati grehe svoje i pričešćivati se u pomenute velike postove.
5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.
6. Držati postove i molitve koje zapovedi mesni episkop u vreme kakve nevolje.
7. Jeretičke knjige ne čitati.
8. Crkvene stvari ne upotrebljavati.
9. Svadbe ne činiti u vreme posta.
10. Pomagati u svakom pogledu misiju Pravoslavne crkve u svetu.[1]
Glava četvrta: O dobrim delima
urediKako se vlada onaj koji postupa po zapovestima?
Onaj koji se vlada po zapovestima, taj čini dobra to jest Bogu ugodna dela.
Koja su to dobra i Bogu ugodna dela?
Dobra i Bogu ugodna dela jesu dvojaka: jedna su dela duševne milosti, a druga telesne milosti.
Znaš li kazati koja su to dela duševne milosti?
Dela duševne milosti jesu:
1. Grešnoga ispravljati.
2. Neznalicu učiti.
3. Onome koji u šta sumnja dati dobar savet.
4. Moliti se Bogu za spasenje bližnjega.
5. Ožalošćenoga tešiti.
6. Strpljivo podnositi uvrede.
7. Opraštati uvrede.
A koja su dela telesne milosti?
Dela telesne milosti jesu:
1. Gladnoga nahraniti.
2. Žednoga napojiti.
3. Nagoga obući.
4. Stranca primiti u dom.
5. Obići bolesne.
6. Posetiti sužnje u tamnicama.
7. Pokopati mrtve siromahe.
Glava peta: O svetim tajnama
urediŠta nas ojačava u veri i dobrim delima?
U veri i dobrim delima krepe nas molitva i primanje svetih tajni.
O molitvi smo već govorili, ali koje su to svete tajne?
Svete tajne (sakramenti) su ove:
1. Krštenje.
2. Miropomazanje.
3. Pričešće.
4. Pokajanje ili ispovest.
5. Sveštenstvo.
6. Brak.
7. Jeleosvećenje.
Što se izliva na onoga koji prima te svete tajne?
Na onoga koji prima te svete tajne se izlivaju darovi Duha Svetoga.
Koji su to darovi Duha Svetoga?
Darovi Duha Svetoga su ovi:
1. Mudrost, da volju Božju više svega cenimo.
2. Razum, da volju Božju razumevamo.
3. Savet, da volju Božju pogađamo.
4. Jakost (duševna snaga), da se volje Božje čvrsto držimo.
5. Znanje, da volju Božju saznajemo.
6. Pobožnost, da po volji Božjoj živimo.
7. Strah Božji, da se bojimo protiviti volji Božjoj.
Šta se rađa iz tih darova Duha Svetoga?
Iz tih darova Duha Svetoga rađaju se plodovi darova Duha Svetoga.
Koji su to plodovi darova Duha Svetoga?
Plodovi darova Duha Svetoga su:
1. Ljubav.
2. Radost.
3. Mir.
4. Strpljivost.
5. Blagost.
6. Milosrđe.
7. Vera.
8. Krotkost.
9. Suzdržljivost.
Glava šesta: O grehu
urediŠta čini onaj koji prestupa zapovesti?
Onaj koji prestupa zapovesti čini greh tj. greši.
Jesu li gresi različiti?
Gresi su različiti, i to jedni su:
1. Smrtni gresi,
2. Vapijući na nebo,
3. Protiv Duha Svetoga,
4. Tuđi gresi.
Koji su to smrtni gresi?
Smrtni gresi su:
1. Oholost.
2. Pohlepa.
3. Razvrat.
4. Zavist.
5. Neumerenost u jelu i piću.
6. Srditost.
7. Lenost.
Zašto se ti gresi nazivaju smrtnima?
Ti gresi se nazivaju smrtnima jer često za sobom povlače telesnu smrt, a duševnu svagda.
Koji su to gresi vapijući na nebo?
Gresi vapijući na nebo su ovi:
1. Ubistvo sa namerom.
2. Bludne izopačenosti.
3. Kinjenje siročadi i udovica.
4. Zakidanje najamničke plate.
5. Nepoštovanje i nezahvalnost prema roditeljima.[2]
Zašto se ti gresi nazivaju vapijućim na nebo?
Ti gresi se nazivaju vapijućima na nebo jer su toliko nečovečni, da sami ištu Božju osvetu.
Koji su to gresi protiv Duha Svetoga?
Gresi protiv Duha Svetoga su:
1. Prekomerno i nepromišljeno uzdanje u Božju milost, i zato neprestano grešenje.
2. Očajavanje tj. neuzdanje u milosti Božju.
3. Protivljenje poznatoj istini.
4. Zaviđenje tuđoj sreći.
5. Neprimanje dobroga saveta.
6. Tvrdoglavo prebivanje u nepokajanju.
7. Odstupanje od svete pravoslavne vere.[3]
A koji su to tuđi gresi?
Tuđi gresi su ovi:
1. Savetovati,
2. Naređivati,
3. Dozvoljavati drugome, da greši.
4. Nagovarati drugoga, da greši.
5. Hvaliti,
6. Prećutati,
7. Ne kazniti tuđi greh.
8. Učestvovati u tuđem grehu.
9. Braniti tuđi greh i sablažnjavati (navoditi druge na greh svojim lošim primerom).
Glava sedma: O veri, ljubavi i nadi
urediŠto su to vera, ljubav i nada?
Vera, ljubav i nada su hrišćanske vrline, bez kojih se niko ne može nazivati pravim hrišćaninom.
Ko ima hrišćansku veru?
Hrišćansku veru ima onaj ko čvrsto veruje u sve ono što se nalazi u Svetom pismu.
A ko ima hrišćansku ljubav?
Hrišćansku ljubav ima onaj koji od svega srca poštuje, hvali i slavi Boga, a svoga bližnjega tj. druge ljude pazi kao samoga sebe; jednom rečju: koji sve pre navedene zapovesti čuva i ispunjava.
Ko ima takvu veru i takvu ljubav, šta se treće u njemu rađa?
Ko ima takvu veru i takvu ljubav, u takvome se rađa treća hrišćanska vrlina – nada, koja se sastoji u punom uverenju, da će nam Bog po svome obećanju dati večni život s večnim blaženstvom.
Originalno izdanje u slikama: Platon Atanacković, Malый Katihisis
Beleške: