Ima otac do dva mila sina

Ima otac do dva mila sina:
Jednog sina na nauke dao
Da nauči ono sitno pismo,
Drugi sin se beše zavoleo
Zavoleo sa jednom devojkom
Voleli se pet meseca dana.
Govori mu ona mila seja:
„Šta će tebi ona bela vila,
Bela vila iz beloga grada?“
„Uzeću je, mogu i umreti.“
Pa on leže jadan da boluje
Bolovao je tri godine dana
Bolovao je i hoće umreti.
Odlazila ona mila seja
Omrazila bracu i snašicu.
Tad rekoše njemu roditelji:
„Čuješ li nas naš rođeni sine
Prosićemo t' onu belu vilu.“
I odoše tom bijelom gradu
Da isprose onu belu vilu.
„Čuješ li me ubavo devojče,
Da te prosim za mojega sina,
Moga sina, moga Dimitrija.“
Odgovara ona bela vila:
„Ja ne mogu njemu ljuba biti
Jer je drugu curu isprosio,
Druga cura bolja je od mene.“

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

uredi

Živana Vučkovićeva, devojka iz sela Rečke.

Izvor

uredi

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 92., str. 69-70.