◄   ПОЗОРЈЕ VIII POZORJE IX ПОЗОРЈЕ X   ►

POZORJE IX

DOBRIVOJ, VOISLAV, VOINSTVO, RUŽICA

DOBRIVOJ (pokazuje na tamnicu): Ovo je braćo tamnica, u kojoj je moja supruga, a vaša kraljica zatvorena. (k stražaru) Idi ti brate sad slobodno odavde. (ode, zavesa digne se i Dobrivoj izvede Ružicu, kojo Voislav u ruku poljubi, a narod pokloni se) Idite vas nekolicinu s Ružicom mojom u Maglič, i pozdravite otca mog, da ću danas meidan s braćom mojom podeliti, pak koji živ od nas troice ostane, onaj neka sa Serbiom upravlja. Ja dobro vidim, da nisam u stanju braću moju s dobročinstvom moim i bratskom ljubavom ubediti.
RUŽICA: Ja se ne mogu na taj način od tebe razstati, ja ću s tobom da budem, na što mi je život, kad mi tebe nema.
DOBRIVOJ: Ali s tvojim ostatkom, to ćeš mi pričiniti, da me lakše neprijatelji nadvladaju.
RUŽICA: Kako to?
DOBRIVOJ: Tako, ti kako bi kod mene zaostala, ja bi se onda koliko za sebe, toliko dvoinom više za tebe brinuo, da dušmanima u ruke ne padneš, i po ovom, jošt bi mi jedna snaga trebala za sačuvati i sebe i tebe; i zato ti velim: idi, i što pre možeš ukloni se iz ovog užasnog pozorja, u kom će smrt svojom kosom rođenu braću pokositi i u svon ledena nedra primiti i upokojiti. (Ružica zaplače se, poljubi Dobrivoja u ruku, Voislava u obraz, i narodu pokloni se pak s pratioci plačna ode) Ajde sad složno braćo za mnom, pak što nam Bog i sreća donese. (odu svi, dekoracije preobrnu se i predstave sobu kraljevu).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vasilije Jovanović, umro 1865, pre 159 godina.