[Bolan leži Daničiću Đurđe]
Bolan leži Daničiću Đurđe,
Bolan leži devet godin dana,
Nit umira ni mu bolje biva.
Kroz koske mu trava pronicala.
A kroz uši muje proletele, 5
Na čelo mu zmije letuvale,
A u kosu zimu zimovale.
Pituje ga ostarela majka:
Čuješ sine Daničiću Đurđe,
Što si sine grei učinio, 10
Te mi legaš devet godin dana,
Nit umireš, ni ti bolje biva.
Tad govori Daničiću Đurđe:
Stani majko prvo da ti kažem.
Kad se slego dole pod ćuprije, 15
Ja izvadi noži iz kanije,
Te ubodo dvanajes delije.
Toj mi majko bog oprosti neće.
Stani majko drugo da ti kažem,
Zapalil sam devet monastira, 20
I ubija devet igumana,
I toj majko bog oprostit neće.
Stani majko trećo da ti kažem.
Rasporil sam jednu trudnu ženu,
Izvadil sam jedno muško dete, 25
I toj majko bog oprostit neće.
Jedno jutro u svetu nedelju,
Ja poranim u crkvu da idem.
Na zarano pričes da si uznem.
Stigoše me do dve mlade žene, 30
One nose decu na krštenje.
Jedna beše ljuta sirotinka,
Druga beše bogata vlajinka.
Nazvaše mi boga i nedelju.
Pa govore do dve mlade žene: 35
Čuješ more neznani delijo,
Primi boga i svetu nedelju,
Da nam krstiš tuja malu decu.
Primi boga i svetu nedelju,
Da im krstim tuja malu decu. 40
Uzo decu u crkvu odneso.
Taj što beše ljuta sirotinka,
Njeno dete, muško dete bilo.
Taj što beše bogata vlajinka,
Njeno dete, žensko dete bilo. 45
Tad govori bogata vlajinka:
Čuješ more moj krsteni kume,
Da promeniš decu na krštenje,
Ću ti dadem blago nemereno,
Ću ti dadem svilenu košulju. 50
Oko vrata guja opletena,
U ustima dragi kamen drži,
Kad večeraš sveću da ne pališ.
I ja sam gu majko poslušaja,
Poslušaja, dete promenija. 55
Cvili, pišti, ljuta sirotinka,
Cvili, pišti, i ljuto me kune:
Ej da bog da moj krsteni#1kume,
Iz ruku ti seme ne niknulo.
U trle ti stado ne blajalo, 60
Uz koleno čedo ne plakalo,
Što promeni dete na krštenju?
A ja sam vu majko govorija.
Ne sam kumo dete promenija.
Ako sam ti dete promenija, 65
Imam sina jedinca Tulmaša,
Da se Tulmaš u jagnje pretvori.
I od njega ručak da izručam.
Jedno jutro u svetu nedelju,
Ja porani u lova da idem, 70
Vazdan lovi ništo ne ulovi,
Niti srnu ni suru košutu,
Sam’ ulovi jedno belo jagnje.
Pa naloži golemi ognjovi,
Pa ispeko ono belo jagnje, 75
I od njega ručak sam ručao.
Ostadoše do dve pleće meso,
Ja poneso sas ljubu da ručam,
Pa uzjašem debelog Dorina,
Pravo idem za beli dvorovi. 80
A pred mene ljuba prošetala,
Suze roni i tijo govori:
Čuješ more Daničiću Đurđe,
Tulmaš mi se dete izgubilo,
Otišlo je u goru zelenu. 85
A ja sam vu majko govorio:
Ne budali ljubo Anđelijo,
Tulmaš mi se u sokaku igra.
Nego skini Dorinu bisage,
Te izvadi do dve pleće meso. 90
Kad pogleda ljuba Anđelija,
Kad pogleda ima što da vidi,
Ono meso, do dve pleće meso,
Od Tulmaša obe bele ruke,
Poznade gi po svilen košulju. 95
Što mu majka od milosa šila.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
