Лавинија3/ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

Лавинија
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ-ПРИКАЗАЊЕ ПРВО



* * *


                 ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ

                 ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

                 ЕНЕА С ВОЈСКОМ, КРАЉ ЛАТИН С ВОЈСКОМ, РЕДОВНИК, КАМЕРТЕ, I ОСТАЛИ

ЛАТИН:
 
   Моји синци љубљени
и од мене гледани, 1745
Енеа храбрени
Турно свуд познани!
   тешка је ма болес,
што драга кћи моја
вас колик узрок јес 1750
од љута нам боја,
   и да се ње вира
не може на свити
без худа немира,
без крви свршити. 1755
   Које сам на свак час
ја молбе тратио,
кијем годи да бих вас
начином смирио;
   ну молбе и мој свјет 1760
биле су за луду:
сила је доживјет
да будем у труду.
   Тим кад се ви на бој
позвасте худ и прик, 1765
за видјет тко ће њој
остати вјереник;
   и мени је стару тријеби
слиједит младијех вас пожуде,
и богова вишњијех с неби 1770
загрлити скровне суде.
   Тим оружја обирајте,
кијем на вашу оба вољу
чинит ови бој имате
на јуначком данас пољу. 1775

ТУРНО:

   Нека дође супроћ мени
с кијем оружјем хоће и жуди
мој непријатељ одлучени,
врха му ћу доћи свуди.
   Или бој нијех врху кола, 1780
или хоће он се рвати
врху врана коња охола,
или пјешке натјецати:
   с мачем, с копљем, самом руком
указат му справан стоју, 1785
да веома злом одлуком
вјереницу иште моју.
 
ЕНЕА:
 
   Ја се с ријечим рват не
бојнијем дјелим јуначкима,
тко ће имат бољу срећу 1790
данаска се видјет има;
   а од оружја изабрање,
ведри краљу и честити,
све пуштавам као судити
буде бистро твоје знање. 1795

ЛАТИН:

   У колијех се затјецати
и на коњу јуначкому,
не може се сва подати
час витезу заточному,
   ер се мнократ тако згоди 1800
с чести добре али худе,
да они, који кола води,
и коњ веле помоћ буде;
   самијем мачим тим пјешице
и штитима ви се рвите, 1805
тер жудјене вјеренице
достојни се укажите.
   Тко добитник буде остати,
тај час скњен'ја без ниједнога
кћерцу ћу му моју дати, 1810
за зета га примит мога.
   А сад тврдијем заклетвами
с обје стране потврдимо
ове које међу нами
уговоре ми чинимо. 1815
   Енеа храбрени,
најпрви почни ти,
нека је моћ мени
за Турна слиједити,
   а и ти ћеш своје у вриме, 1820
редовнице племенити,
светилиштим обћениме
наше клетве потврдити.
 
ЕНЕА:

   О источно сунце мило,
лијепи уресу од небеси, 1825
ке на свако наше дило
свакдани нам свједок јеси;
   и ти земљо ова избрана,
за коју смо с вишње осуде
и ја и дружба свијех Тројана 1830
могли поднијет многе труде;
   о велики славни Јове,
о Јуноне поносита,
ки владате све богове
и све умрле људи од свита; 1835
   о наш Марте боже бојни,
војеводо свијех војевода,
о богови неизбројни
од небеса, земље, и вода:
   свједоци ми сви будите 1840
мому овому сад говору,
и ме клетве потврдите
у вашему светом збору.
   Ако Турно придобије
мене у боју тегај дана, 1845
вјера од лијепе Лавиније
он час му ће бит подана.
   Мој син са свијем Тројанима
из латинске краљевине
ту тако се дијелит има 1850
у Евандрове покрајине,
   и наприједа нигда не ће
ни он, ни сва дружба моја
с латинскијеме краљем веће
љуте имати смеће и боја. 1855
   То ли будем ја добити,
што не могу него у себи
крепко се уфат и сцијенити,
по милости божјој с неби:
   с тога не иштем у овој страни 1860
ни краљевскијех величина,
ни ћу са мном да Тројани
господују врх Латина.
   Нека једнијем законима
оба у нам љубежљиву 1865
два народа међу њима
с погађајим вичном живу.
   Краљ ће свекар мој владати
како и досле земље ове,
кијем ћу наша ја подати 1870
светилишта и богове,
   пак чу с дружбом мом љубљеном
нами особит град зградити,
ки ће славнијем свијем именом
Лавинију почастити. 1875
 
ЛАТИН:

   Тако Енеа ја се теби
сред овега кунем збора
боговима свијем од неби
и од земље и од мора:
   Латининијем синовима, 1880
свијетлијем Фебом и Дијаном,
и, ки образа двоја има,
бранитељом нашијем Јаном,
   нека силни пакао чује,
нека чује вишњи Јове, 1885
ки све увјете потврђује
кроз огњене све трјескове!
   Врх овега света плама
стављам руку: ниједне смеће
мир данашњи меду нама, 1890
ниједна сила разбит не ће,
   ни ћу вијеку промијенити
ову одлуку ставну моју,
што годи се догодити
у овому буде боју, 1895
   не да падну згар небеса,
не да усахне сиње море,
не да земља сва се истреса,
и пропаде у поноре.
   Прије ће свијетла шибика ова, 1900
за краљеват саградјена,
предње узети листје из нова
и опета бит зелена,
   нег ће ма кћи, Лавинија,
како рекох мало прије, 1905
вјереница бит ичија,
разми онега, тко добије.
   Тим сви остали с миром стојте,
ни мислите веће о боју,
а ви трубље све запојте 1910
свему мноштву вољу моју.

(Овди трубље пјевају, пак краљ говори)

   Редовниче, већ чинити
светилишта почни твоја,
за овега ки се боја
ишту и просе; не мо цкнити. 1915

РЕДОВНИК:

   Дајте вино, дајте по се
кобну воду, моји мили,
од јутрње ку сте росе
ви јутроска накупили.
   Великога јунца из града 1920
довестит ми ви пођите,
а ви овди с помњом сада
већи огањ раждежити.
   Дајте чаше ви злаћене,
дајте црне ви овчице, 1925
које имају бит убијене
овди од моје сад деснице.
   Јак рујнога вина овега
прољева се чаша од мене
на очију пука свега 1930
на ове пламе посвећене,
   тако дајте сви богови,
да они своју крв пролије,
учињене у дан ови
наше увјете тко разбије. 1935
   Како црна ова овчица
од мојега сад ханђара
пада убијена земљи ница
код овега света отара,
   на исти начин, не инако, 1940
без милости убијен био,
кроз чињење ко би опако
мир данашњи смести смио.

У толико редовник слиједи светилиште, излази Камерте набуњен из града, и говори стране Латиним:

   Које се дјело недостојно
супроћ нашој части чини; 1845
гди је срце ваше бојно,
о Рутули, о Латини?
   Ки је разлог, правда која,
да за вас свијех овди саде
наш краљевић посред боја 1950
племенити Турно паде?
   Је да бројом ми једнаци
нијесмо блуднијем Тројанима,
али снагом, тер се јаци
не чујемо рват шњима? 1955
   Што сви на њих сад не гремо?
Наша је војска толи многа,
да слободно ми можемо
два удрити на једнога.
   Када Турао буде пасти 1960
завјет вишњијем боговима,
негово ће с многом части
по свем свиту живјет име,
   а ми ћемо потиштени
с нашом штетом прем великом 1965
бит робоват усиљени
охолијем злијем силником.
   Не мојмо се пустит овди,
гори од нас да нас тлаче;
свак подери бритке маце, 1970
и ко је витез за мном ходи.
   Страх не имајте од никога,
ни се бојте, ни трептите,
ер Камерта великога
за војеводу ви слиједите. 1975

ЈЕДАН ОД БОЈНИКА:
 
   Што се, краљу, чини ово
у невјеру твоје круне?
Које се згађа дјело ово?
Које су ово смеће и буне?
   Тко се суди на ме очи 1980
војску бунит и сметати?
Тко је вјеран мени, скочи
худа кривца педепсати.

КРАЉ ЛАТИН:

   Слиједите ме у град сви колици
војеводе и бојници, 1985
и ти Турно видјет ходи,
одкуд ова смећа изходи.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.