Пријевара Муја кујунџије
Од како је настала крајина,
Није љеша постала влаиња,
Ни код Срба нити код Турчина,
Што је Анђа у мајке ђевојка:
Танка у пас, а у струк висока, 5
Црне очи, црње од угљена,
Трепавице, крила ластавице,
Обрвице, двије пијавице,
Медна уста, кутија од злата,
А у образ б'јела и румена. 10
На Анђу је ђузел одијело:
Једне плећи три кавада жута,
Једне прси три дробна ђердана:
Један ми је од сувога злата,
Други ђердан од цкрли мерџана, 15
Трећи бјеше од били биљура,
Прси пуне а пуно ђердана,
Анђа креће а ђердани звече;
На Анђу су гаће шаровите,
Дивно су јој клете искићене, 20
А на ноге од свиле пашмаге,
Анђа шеће а пашмага куца,
Ко је гледи томе срце пуца.
Ах каква је, три је јада били:
Први јаде — мука у љубави, 25
Другп јади — често уздисала,
Трећи јади — ноћу не спавала,
Јер је љеша и од горске виле.
Али јој је љепота залуду.
Често млада на воду иђаше, 30
Проз чаршију сама пролазаше,
Мимо дућан кујунџије Мује.
Ал' се Мујо јашикује на њу,
Анђелији младој говораше:
"Анђелијо, лијепа ђевојко, 35
"Је ли гр'ота и је ли срамота,
"Кад си тако дивна и лијепа,
"И ођелом ситно накићена,
"Да на руку не имаш прстена,
"Ни на грло златна колаина? 40
"Али не знаш, не знала те мајка,
"Чезнем за те и дневи и ноћи,
"А ти чезнеш за златно прстење,
"Љуби мене, биће боље тебе."
Ал' му Анђа збори са сокака: 45
"Не будали, кујунџија Мујо,
"Да сам млада хћела љубит' Турке,
"Љубила би Диздар-беговића,
"Који ме је у мајке тражио,
"Кога нема у четири града, 50
"Од љепоте и јуначког рса,
"И ком поје бумбул на рамену,
"А цапти му ружа за калпаком,
"Кога бију ките по рамену,
"Златна крила по свилен-појасу, 55
"Коња јаше, сјајне сабље паше."
Јопет вели кујунџија Мујо:
"Љуби мене, Анђелијо млада,
"Даћу тебе златну колаину,
"И кутију златније прстења, 60
"Да избираш кога тебе драго."
Мудра Анђа, пак се преварила,
На злато се лудо слакомила,
Пак уљезе Мују у дућане.
За њом Мујо затворио врата, 65
Те јој б'јело лице обљубио,
И три мјеста зубом нагризао;
А када је наљубио лица,
Не даде јој што је обећао.
Пође Анђа шјетно невесело, 70
Иде јадна ситнијем сокаком,
Мујо иде другијем сокаком,
Иде Мујо Турцим' у чарпЈпју,
Ста се Мујо по чаршији фалит':
"Чујете ли, Турци, браћо драга, 75
"Чудан сам вам пазар пазарио,
"Обљубио прелијепу Анђу,
"Без динара и икаквог дара."
Он мишљаше нико га ие чује,
Зачула га Анђа са сокака, 80
Чисти очи срмајли марамом,
Сузе чисти, овако говори:
"Што се фалиш, кујунџија Мујо,
"Што се фалиш, црн ти образ био,
"А поштен ти никад није био! 85
"Ако си ме вјером преварио,
"У дућане твоје уводио,
"И три пут ме плахо пољубио,
"Нису уста при лицу остала.
"Ах да Бог да и сви божи свеци! 90
"Колико је на крушку крушака,
"Толико те убило пушака!
"Колико је на јаблану грана,
"Толико ти на зло злије дана!
"Као Анђи у своје матере." 95
И ово се свакој догодило,
Која има вјеру у јунака.
