Мобу купи Никшић Хусеине
Мобу купи Никшић Хусеине,
двјеста српа, триста везиоца.
Сва му моба на тећмилу била,
ал’ му нема Глумчевића Хамше.
Мајка Хамшу ситно плетијаше 5
у четверо и у деветеро:
— Моја Хамшо, мој очињи виду!
Кад ти будеш у великој моби,
ти загрни уз руке рукаве,
а уз ноге крмзи ћифтијане! 10
Хитро жањи, а гледај преда се.
Сва је моба Хамшу дочекала.
Она чини што свјетова мајка,
ал’ с обреза по прсту мезимцу.
Сва је моба крвцу устављала, 15
а нико јој уставит не може!
Паде Хамша у зелену траву.
А кад сунце на заходу било,
онда дође Никшић Хусеине,
одмах јој је крвцу уставио: 20
— Устај, Хамшо, устај душо моја!
До сад си ми била жетелица,
а од сада моја вјерна љуба.
