Мајко моја, српска славо!
Мајко моја, српска славо! Писац: Јован Грчић Миленко |
Мајко моја, српска славо!
Ал’ ти спомен красно сија!
Е све мислим: из спомена
Сад ће срећа да заклија!
Па те зивљем зато чешће...
— Шта би дете лепше знало? —
Али, јао, горко би ми
Свагда срце заплакало.
Јер ти ћутиш — у даљини...
Баш к’о да те мраци гоне, —
Па к’о суза да не видиш
Што их тужна деца роне.
Ил’ тек уздах што бих чуо:
»Та и мене душа боли!
Ходи, дете, кол’ко тол’ко
Мајци својој јад утоли!«
Извор
уредиЈован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 115-116
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|