Драгачевски епитафи: Први и Други српски устанак

Драгачевски епитафи: Први и Други српски устанак су драгоцена документарна сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика Драгачева.


Споменик Тиосаву Комадини (†1805) (Лапидаријум у Гучи)

Оваии билег показуе
краброг Србина
ТИОСАВА КОМАДИНУ
из села Лиссе
коие за веру и отечество
од Турске Воиске
на битки на Виловима
јуначки борећи се
погинуо 1805 г: декембра 27.
оваи споменик удариму
синовац Мијаило и Марко и Цветко
синови почившег кнеза
Богића Комадине
А писа и начини:
РАДОСАВ чикириз: из села Ртију


Споменик Дмитру Недељковићу (†1806) (Лапидаријум у Гучи)

Капетан Милован Недељковић
билег оваи удари оцу своем
ДМИТРУ булукбаши из села вирова
коие за веру и отечество
от скоплака сулеман пашине воиске
на битки радалевскои
јуначки борећи се погинуо 1806 мр 27


Споменик проти Милутину Илићу Гучанину (†1814) (Гуча – код цркве)

Под овом студеном стјеном
тихо почива раб Божиј
блаженопочившиј Господин
МИЛУТИН ИЛИЋ из Гуче
пречестниј прота
и храбриј комендант Драгачевскиј
велики родољубац
и ревнитељ цркве и вјере
славниј ратоборац за слободу отечества
кои е у 85 години старости своје
упокоиосе 14 јануарија 1814 љета
Вјечна му памјат!
Благодарни унук Симеон Протић
постави му овај мраморни споменик
1851 љета.


Споменик Николи Баралији (†1828) (Гуча – Анђелићи)

Зде почивает Раб Божи
кнез НИКОЛА БАРАЛИЈА
бивши Жител Гучки
престави се у 1828: лето
Бог даму душу прости
и помилује вовјеки амин


Споменик Јовану Ристивојевићу (†1831) (Миросаљци – Горње гробље)

Под овим спомеником
почива раб Божи ЈОВАН
син кнеза Ристивоја из Миросаљаца
коие кнезовао целом наиом Пожешком
за владе турске
а погинуо на Радалеву
борећи се са Скоплак пашом
Карађорђевог рата 1806 г:
а Јован е у влади књаза Милоша Србског
поставлен е кнезом целог Драгачева г. 1824.
Доцние био марвени трговац
поживио 55 г:
умро 1831 г:
Оваи билег подигоше оцу Ристо и Петар
Ђеду Ристивоју оцу Јовану и мајци Јаглики


Споменик Петру Јаћимовићу (†1838) (Лапидаријум у Гучи)

1838.
ПЕТАР ЈАЋИМОВИЋ
булукбаша био за Карађорђа 12 г.


Споменик Ђорђу Плазини (†1839) (Губеревци – Плазине)

Оваи знак показује
краброг воиника
ЂОРЂА ПЛАЗИНУ из Губереваца
кои је за владе Карађорђеве
12 годи. Воевао
и бранећи Славу и Слободу Србску
седам турака погубио
и 16 г. кметовао.
Поживи... год. умре 1839


Споменик Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Лапидаријум у Гучи)

Овде почива Раб Божи
ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ
кои поживи 60: г
а умре 27 М: у 1846
Бог даму душу прости
1816 лето
Када е на Чачку
народна слава синула
и Србија са себе ланце скинула
и ћаја пашина сила покисла
и србија турке потисла
тада е покојни Ђорђе
допао од турских пушака 7 рана
а поменуга каменорезац Дмитар
и Лазар синови его своим трудом
1867


Споменик Милисаву Цоголу (†1847) (Губеревци – Плазине)

Овде почива раб Божи
МИЛИСАВ ЦОГОЛ
коие крабро воевао
за славу и слободу србску
11. година:
Поживи 68. год:
и умре 26. јануара 1847. г:
Оваи крс билеже му
синови Продан и Митар
место вечног покоја


Споменик Милосаву Миловановићу (†1848) (Пшаник – Титма)

1848
Овде почива
МИЛОСАВ МИЛОВАНОВИЋ
поживе 70. г.
престависе 6. февруара
Бивши воиник
коие у битки дели...
шанац кои... (оштећено)


Споменик Павлу Милинковићу (†1848) (Лапидаријум у Гучи)

Храбри Воиник Кара:
Павле од Г Дубца:
а под Карађорђем
па и к: Милошем
против турака отликоваосе
а живио 70 го:
умро 1848


Споменик Јовану Крсмановићу (†1848) (Рти – Ђекићи)

Овде почива Раб Божи
ИОВАН КРСМАНОВИЋ иначе Чикириз
Жител Ртијански
коие у време рата крабри воиник био
и на битке вредно полазио
јуначки се борио с турцима
за србску славу и слободу
1806. г от скоплака сулеман пашине воиске
на Радалеву рана допануо
за веру и отечество против безакони тирана
и крвљу своиом трипут покропио за
крст частни и за Христов: закон:
поживи: 74 г.
умре 21 октомбра 1848
Оваи билег воздвигошему
синови Вукосав Милош и Микаил
а спомоћу своег стрица Илие
а писаому и градио Ученик Радосав синовац его
а Петар ковач братучед его
сечива градио за ови камен


Споменик Петронију Цоголу (†1848) (Губеревци – Плазине)

Овде почива Раб Божи
ПЕТРОНИЈЕ ЦОГОЛ
живио: 80:
умре: 6: ное у 1848 Године
Помјануга Ристо син: его


Споменик Теодору Топаловићу (†1851) (Негришори)

Овде Почива
ТЕОДОР ТОПАЛОВИЋ
Житељ неглишорски
Биое храбри Воиник.
поживио 84. Го.
умре 29-га Декем. 1851.
оваи белег подиже му
Никола Зет Его.
и Радисав.
Едини Син Теодо.
почи. од гес: г:


Споменик Баралићима - Јанку (†1857) и Обрену (†1857) (Горња Краварица – Баралићи)

У овом мрачном гробу
почивају посмртни остатци
раба Бож.
ЈАНКА БАРАЛИЋА из Г. Краварице,
ратовао с турцима
када је Карађорђе ослободио Србију,
и бивши добар стрелац,
а поживео је 70 Го.
а умро је у јуну М. 1857.Г.
Бог да му душу прости
Друга страна споменика
Овде почива ОБРЕН БАРАЛИЋ
кои у 26 г. умре у марту 1857.Г.
Бог да га прости
Овај спомен подиже ИВКО
своме ђеду и стрицу
за знак гроба док је српског рода


Споменик Радисаву Тупаји (†1857) (Зеоке)

Овде почива раб божи
РАДИСАВ ТУПАЈА
поживио 60 г.
Крабри е воиник био
и умро 1 ноембра 1857


Споменик Сретену Радовановићу Крсмановићу (†1859) (Рти – Чикиризи)

Овде укопато тело раба божиег.
СРЕТЕНА РАДОВАНО: КРСМАНО.
иначе чикириза из Ртију
бившег воиника Итрог.
у оно време Рата карађорђева.
он е поживио 75 година
и преставио се 30 Септ: 1859 Лета
вечна му памјат и блажени покои:
споменик оваи место почитанија
родитељу своему подигоше
благодарни синови Его
Радисав и Паун и Радосав
коие све ово писао
и градио своим рукама


Споменик Станимиру Бугарину (†1861) (Гуча – Анђелићи)

Овде укопано Тело старца
СТАНИМИРА БУГАРИНА
коие био краб. Воиник
у врем: карађорђев: битке
и поживи 90. г.
Умре 30 март 1861: г.
Биљег. оваи уд[ари] син. вучић его


Споменик Вукосаву Милинковићу (†1871) (Котража – Милинковићи)

Овде почива раб божи
ВУКОСАВ МИЛИНКОВИЋ
житељ села Котраже
кои чесно поживи 97 Год.
а престависе у вечност
11. Фебруара 1871. Год
Бог даму душу прости
Овајму знак подиже
његов син Милутин Вујовић
(Вујовићи тврде да је ово гроб
чувеног Карађорђевог устаника
Вуја Бјелокаменца)


Споменик Петру Јоксимовићу (†18??) (Горачићи – Сјеничићи)

Овде почива раб божи
ПЕТАР ЈОКСИМОВИЋ
житељ села Горачића
који је ратовао са Карађорђем
у првом устанку 1804. г.
и у свим ратовима
учествовао све до 1813. г.
када је Србија од Турака пропала
а он је из шанца
на Делиграду на близу Алексинца
из шанца искочијо
и кроз турски ланац проби
те се опет спасијо па је 1815. г.
са Милошем Обреновићем
и осталим војводама
на Чачку Турке надбили
и узпут терајући млого Турака до Белице
потукао и доста оружја од Турака заробијо
које иданас стоји.
Бијо је општински председник 20 год.
и свуда је прву реч водијо.
Поживијо 85 год...


Споменик Ристу Јовичићу (†1878) (Граб – Илићи)

Михаил М. Обреновић III
по милости божијој
и вољи народа књаз србски
РИСТУ ЈОВИЧИЋУ
а из села Граба у окружју чачанском
уважавајући заслуге кое сте ви
учинили Србии године 1815.
учествовавши у рату
за ослобођење отечества
под предводитељством мога оца
блаженопочившег књаза Милоша
подарили смо вам за знак
отликовање крст таковски
кои ће те на тробојној пајантлики
са леве стране на прсима носити
У Београду 23. мај 1865.

Извор

уреди
  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.