* * *


Две јеле

Две су јеле равно расле.
Једна расте, друга нече.
— Расти, расти, сестро јело!
— Како чу ти, сестро, растем? —
Под корен ми вода тече, 5
на вр’ ми се гњездо прави.
Ој, лазаро, девојћо!


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 16.