Вече (Шапчанин)

Вече
Писац: Милорад Поповић Шапчанин

ВЕЧЕ

Кад вечерње звоно прати
Сунца зраке што се гасе —
Чини ми се звон проноси
Твог поздравља слатке гласе.

У гласова нежној струји
Миришу ми твоји даси, —
А вечерњу росу гледећ'
Страх ме хвата — плакала си.

Звоно стане, а вечери
Мирис даје дражи више —
Није, душо, пољско цвеће,
Љубав наша то мирише.

С планине ће сутон сићи,
Целом селу мрак ће дати,
Ал' у моме малом дворцу
Једна звезда — ти ћеш сјати.

Напомене уреди

Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 97

Извори уреди

Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 15. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.