Prisvitlo sunačce, pravi mi za rados,
krozač me srdačce rascvilja tva mlados,
ter skrivaš ljuveni tvoj obraz i pogled,
koliko u meni da niku vidiš zled?
Ne znaš li, gospoje, jer imam ja kripos 5
satvorit da poje sve dni se tva lipos,
ka se će izgubit kako sin, sunačce,
ako mi obljubit ne budeš srdačce.
* * *
4
За што кријеш лице своје?
Присвитло суначце, прави ми за радос,
крозач ме срдачце расцвиља тва младос,
тер скриваш љувени твој образ и поглед,
колико у мени да нику видиш злед?
Не знаш ли, госпоје, јер имам ја крипос 5
сатворит да поје све дни се тва липос,
ка се ће изгубит како син, суначце,
ако ми обљубит не будеш срдачце.
Напомена
Pj. 4: ak. 98, zad. 391. 7 sin ] zad. rkp. sit, ak. rkp. sien
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.4, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.