Prisvitla od gospođ, da li bî srcem lav

Prisvitla od gospođ, da li bî srcem lav
Писац: Шишко Менчетић
484. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Phranize, tj. Franice.


Prisvitla od gospođ, da li bî srcem lav


* * *


Prisvitla od gospođ, da li bî srcem lav
   kad reče: "Vanka pođ'!" - da kamo tva ljubav?
Hotih tuj da domnim na silu oni čas,
   da godi ne pomnim za slavnu tvoju čâs.
Radovah ja tvoju zapovid obslužit, 5
   nu muku čuh dvoju s tobom se razdružit;
ar pravljah u meni: ovaka nikadar,
   moj cvite rumeni, zgodit se neće stvar.
Neću li povenut, u sebi još rekoh,
   kad budem spomenut jer puštah što stekoh. 10
Ja togaj ne gledah, zapovid obslužih,
   ter srcu vlas ne dah, s tobom se razdružih
cjeć kad se pušta rit: "Pođ', ako u moj dvor
   veće kad misliš prit i steći razgovor."
Eto sad umiram za tebe uslišit, 15
   ter obit poziram, kad me će utišit.


Напомена

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.