Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit

Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit
Писац: Динко Златарић



* * *



PJESAN LXXIV

    Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit:
„Spomen se, pepeo si i u nj se ć obratit".
   Tim ako neću poć u pakal za grih moj,
trjebuje meni oć stvar dragu tolikoj.
   Vrijeme je da se ja s pameti jnr stanem 5
i k putu spasenja stupaje već ganem,
   što stvorit nikako po sebi ne mogu;
zač htijenje opako ne da se razlogu,
   na silu slijedeći umrlih oči zrak
s kojijeh će doteći vječni mi cvil i mrak. 10
   Nî daleč smrtni rok: dobro, jaoh! ne dođe
sunce toj na, istok, u zapad a pođe.
   Na svrhu tad leti život naš, da ne vim
hoću li vidjeti drugi dan za ovim.
   Toli mnom oblada skončav mi svu kripos 15
neredna uvada i tamna nje slipos.
   Ti kralju od neba, koji sam dobro znaš,
ka je sad potreba da na me pogledaš,
   željno te ja molju, k meni se obrati,
u velju nevolju pomoć me ne krati; 20
   protivnoj silosti otmi me i ne daj
cijeć tvoje milosti, da zgine duša ovaj.


Izvor

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.207, Zagreb, 1899


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.