Pjesan VII (Saltijer slovinski)

Pjesan VII
Писац: Игњат Ђурђевић



Pjesan VII

Iskan na smrt i, razlicijem krivinam potvoren nepravedno od kralja
Saula i od inijeh svojijeh progonitelja, s ovom pjesni utječe se k bogu,
kaže njemu svoju pravednos, i stavno u njega uzdajući se, slavi pravdu
božanstvenu.
 


* * *


   Gospodine, mâ ljubavi
i moj bože, ufam u te;
ti sahrani, ti me izbavi
od zlotvorske silc ljute,
   kô lav bijesan, da kadgodi 5
ne ugrabe mi dušu u plijenu;
kad ne uzima tko 'e slobodi
i odkupi zarobjenu.
   O mâ utjeho, ako učinih
toj što na me zloba veli; 10
ako zađoh, ter zaminih
pravu krepos s krivijem djeli;
   ako neprav s nepravima
ja zlo vratih na njih zloću,
protivnicim prid mojima 15
mrtav pasti dostojno ću.
   Nеk tad dušu mû progoni
silni zlobnik i zaplijeni,
na tle život spleše i skloni,
u prah slavu smetne meni. 20
   To li prav sam, probudi se
u rasrdžbi tvoj odzgora;
čin' da osvete tvê se uzvise
nad nabunom mo'ih zlotvora.
   Ustan' zakon, kî nam poda, 25
branit trijeskom tvoje osvete,
i skupština svijeh naroda
pristrašena dvorit će te.
   Brani zakon, kiem zabrani
potvoranja, sile i zloće; 30
brani pravijeh i sahrani,
kо tvoj isti zakon hoće.
   Er kad pomnju tvû pozriti
budu umrli u potrebe,
svi te uzet će i uzvisiti 35
na kraljevstvo vrhu sebe.
   О poznanče mo'ih razloga,
mjero od pravde neskrovite,
ti si sudac vrh svakoga
i kralj vlasti trjeskovite. 40
   Ah moj sudče, pravda tvoja
po pravdi me mojoj sudi;
mâ pravednos kô dostoja,
više mene taki budi.
   Grešna zloća, pakla crnja, 45
satrt će se s suda tvoga;
ti, kî gledaš inutrnja,
opravdat ćeš pravednoga.
   Iz desnice tvê jedine
ti sam pomoć na me svodiš; 50
ti sva srca bez krivine
sahranjivaš i slobodiš.
   Čujte, umrli! dan u svaki
ne pedepše bog grešnike;
on je sudac prav i jaki, 55
nu i trpeć bez prilike.
   On vas čeka rad pokore;
ali ako se ne obratite,
vidim gdi se na vas ore
mača svoga rane očite. 60
   Nategô je lûk proć vama,
tvrda srca za satrti;
spravio je strijele od plama,
strijele od jada, strijele od smrti.
   Eto, vajmeh, skup oholi 65
zače žalos, zloću rodi,
jamu izdube, jeda doli
u nju padem kakogodi.
   Nu pogibil, kû man stvori,
mû zamijeni svojom tade; 70
ter u jamu, kû mi otvori, [str. 18.]
mješte mene prvi upade.
   A i naprijed će tuga, koju
na me motri zlobnik tmasti,
na glavu se svrnut svoju 75
i nepravda sva nanj pasti.
   A ja moga gospodina
cieć njegove pravde pjet ću
i nebeskijeh do visina
slavit ime privišnje ću. 80
   Otac i sin i duh sveti
stekô slavu doba u svaka,
kô bi slavjen od podrieti
i kô bit će vas viek paka.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.