Pjesan CXLII (Saltijer slovinski)

Pjesan CXLII
Писац: Игњат Ђурђевић



Pjesan CXLII

Prikaživa vječnomu sudcu za platu grijeha svoga nevolje koje od
neprijatelja pati, žestoko moli za proštenja i za obranu suproć pro­gonstvu, i na svrhu, poznajući uslišene molbe svoje i oprošten svoj grijeh, uzda se biti još i od telesnijeli protivnika izbavljen svemogu­ćom vlasti božanstvenom.

 


* * *


     Bože, srcu кi vjernomu
vik tvu milos ne zabrani,
vaj, na molbe me se gani,
umoli se cvilu momu!
     Čuj gdi moj te glas zaklina, 5
čuj ognjene tužbe moje;
da me uslišiš pravedno je,
кô tva obeća rieč mi istina.
     Jaoh prem tanko protresati
nemo' i sudit moj grieh, bože, 10
er nie toga tko se može
prid tvo'em sudom opravdati.
     Neg na razlog još mi stavi
i za platu grieha primi
i ove sile ke čini mi 15
progonitelj moj nepravi.
     On mu dušu sliedi i hita,
da bi 'e s tielom rastavio;
on je oholo potlačio
i moj život i ma lita. 20
     U tminu je svrgô mene,
potisnuta prem nemilo,
rekbi davne mrtvo tilo
о kojemu nie spomene.
     Kroz svakdane nepokoje 25
mnom se moj duh muči i brine,
s nepr'jateljske ter vrline
smućeno je srce moje.
     Za razgovor koji imati
spomenjivam danke davne, 30
kad vlas tvoje ruke slavne
naš obrani rod stokrati.
     Misleć tako tve li hvaljene
dike i djela svakolika,
ufam da ćeš od silnika 35
skoro obranit, bože, i mene.
     Obje otvoram ruke ujedno
i srčano pružam к tebi,
tebe uzdišuć prem кô s nebi
vodu uzdiše polje žedno. 40
     Brzo u gorkoj, ah, nesreći
usliši me ti s visine;
eto od želje moj duh gine.
pače izginu jur želeći.
     Ne odklanjaj tvoje lice, 45
ugledaj me, ćaćko, ureda,
er sam tvoga bez pogleda
sličan mrcu sred grobnice.
     Prosti moj grieh, ter izrana
daj da čujem u radosti
sladki odgovor tve blagosti 50
vrhu mene pokajana.
     O me ufanje, već ne krti
put mi ukazat kiem nie zaći,
moj bo tebe duh za naći 55
zalieta se goru i srti.
     Ugrabi me, bože, svime
kl moj glavni rasap ištu;
evo u tvom sam utočištu,
ti milosno sahrani me! 60
     Ti me dobro nezahodno,
ti moj bog si, ti sve moje;
ah nauči me, кô pravo je,
da sveđ činim što ti 'e ugodno.
     Poznam — moga glas od vaja 65
primio si, ter zatieme
tvoj duh sveti združit će me
u me rodno mjesto od raja.
     Tuj za slavu tvoga imena
moj će oživjet duh blaženi, 70
vječni život dat će meni
tvoja pravda jur smiljena.
     Uz to iz ove jadne česti,
na me strašno ka napade,
moj ćeš život, bože, sade 75
nedobitnom moći izvesti.
    Svaku silu sad najtvrdju,
kom bije me zlotvor ljuti,
razmetnut ćeš i rasuti
po tvojemu milosrdju. 80
     Pogubit ćeš svekolike
zlobne kieh me bies progoni,
er ja sluga tvoj sam oni
ki tvoj bit ću sluga uvike.
     Čas, koja se stavu о hrani 85
božjem trojstvu sviet je od kade,
ko jur poče, sliedi sade
i uvieke ne pristani.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.