У ДУБРАВУ...
Писац: Мита Поповић



* * *


     У ДУБРАВУ...

У дубраву мирисаву —
     У свионе твоје власи
Лепу киту свежа цвећа
     Наместила, задела си.

Али цвеће шаровито
     Краткога је жића, було,
У свилени твоји власи
     Живо ти је увенуло.

Сиромашно, вело цвеће,
     Што у твоји беше власи,
К'о да неси сестра њему
     Бацила си, смрвила си.

И песме су моје цвеће,
     Што их стварам у самоћи,
Крај блеђана жишка свога
     Богодане сваке ноћи.

Скупоцено моје цвеће
     Што ј' из срца поникнуло,
Брижљиво у киту вежем,
     Па ју теби пружам, було.

Но ти ћеш и песме моје
     Раскидати, погорити —
Да ј' у њима срце моје
     Никад не ћеш помислити.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.