Утехе
Писац: Светислав Стефановић


Судба је наша страдати,
Сва срећа нам је се надати,
Сва част нам себе свладати
(Ал’ тужно је човеком владати).

Слатко је на коб се тужити,
Дивно се с богови дружити,
Још слађе је црву служити
И земљу срцем окружити.

Лепо је на зло се бунити
И себе ко̂ жито искрунити,
Још лепше је крст свој носити

И живот и дане просити.
Најлепше је вечно снивати
И све лепотом даривати.

Извор

уреди
  • Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 196.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.