Сирена
Писац: Милутин Бојић



* * *


             
Сирена

Сладострашће греха из твог ока бије,
Сва сласт пјане жуди смеје се и дражи,
И док у дубини охол гнев се крије,
Твој уморан поглед нечег новог тражи.

Раскошно тело пуно врућег даха
Пече кô и твоје растурене косе.
Све је жељно сунца, страха, снаге маха,
Кише Зевса или ноћи грех што носе.

На уснама влажним крв је зрелог нара
А змијасто тело саломски се вије.
Да, знам да је душа кô вечност ти стара,
Да, знам да из тебе смрт и очај бије.

Твој пољубац ја бих плаћао животом.
О, да знаш, да војске младост су ти пиле,
Да су у дно блата тело твоје сриле,
Волео бих тебе, ма смрт дошла потом.

Азраел нек труби док тонем у мрак
И док сав изможден идоле разлупам.
Хоћу те. И затим нек се спусти сумрак,
У суровој казни да пут грешну купам.

(Без датума)


Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.