Сви се свеци, коледо, сбираше ко

* * *


[Сви се свеци, коледо, сбираше ко]

Сви се свеци, коледо, сбираше ко[1]
У Ивана коледо, кнез Ивана ко
сал га нема, коледо, свет’ Никола.
Чекају га коледо, редом свеци.
Мало прође, коледо, и он дође. 5
Сви му свеци коледо, руку љубе,
руку љубе коледо, и колено.
Па га њега коледо, редом питу:
где си био коледо, свет’ Никола
од синоћа коледо, до јутроса? 10
— Тако м’ Бога коледо, редом свеци?
Ја сам био коледо, преко мора,
ђемије су коледо, потонуле,
ђемиџије коледо, Бога молу
и мене ме коледо, споменуше: 15
куд си, да си коледо, свет Николо?
Овде да си коледо, на помоћи!
Помого им коледо, истрго их.
Сви му свеци коледо, руку љубу.
Слава теби коледо, свет Николо! — 20


Референце

  1. Ко се изговара на крају сваког стиха.

Извор

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 25-26.