Сан царице Mилице (Дебељковић)

* * *


Сан царице Mилице

Фала богу, фала јединоме,
што је снила царица царева,
што је снила једно лоше сана,
лоша сана у лошега дана,
у суботу у очи недеље: 5
да се небо на две предвоило,
да су звезде по земљи попале,
и Даница как Стамбола бега.
Кад се била зора зазорила,
она вика те лаке измећаре 10
да гу справе те лаке кочије,
па да иде у цркву Ружичицу,
да ми пита попа и калуђера;
па се успе у те лаке кочије,
те отиде у цркву Ружичицу, 15
и ми пита попа и калуђера:
„Чујеш ли ме, попе и калуђере,
да ве питам, право да кажете,
што сам снила једна лоша сана,
лоша сана у лошега дана, 20
у суботу у очи недеље:
да се небо на два предвоило,
да су звезде по земље попале,
а Даница как Стамболу бега".
„Чујеш ли ме, царице царева, 25
ако питаш право да ти кажемо,
немо тебе атар да остане:
што се небо на две предвоило
то ће само царе угинути;
што су звезде по земље попале 30
то ће царска војска угинути;
што Даница как Стамболу бега
то да останеш млада удовица.
Ти да испредаш једну лаку свећу,
лаку свећу од седамдесет ока, 35
па да однесеш у цркву Ружичицу,
то ће тебе у ништа да отидне".

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 32.