Робињици
Писац: Јован Сундечић



* * *


        Робињици

   Робињицо сиња!
Право мени кажи:
Што ти живот таки
У свијету важи?...

   Л'јепа си ка' анђел
Најљепши у рају;
Млада ка' прољетња
Младика у гају;

   Мила као зора,
Кад јутарцем свита;
Драга као цв'јећа
Мирисава кита. —

   Нема мајке, — нема
Ни у гори виле,
Да су чедо тако
Дослен одојиле...

   Гдје допире сунце:
Нема твога стаса,
Хода ни погледа,
Образа ни краса.

   Нема дике — која
Слична би ти била,
Која би те својим
Узором надвила. —

   Ал' су заман теби
Чари свиколици,
Кад тамнујеш — као
Сужањ у тамници.

   Кад те стежу ланци
Од челика тврђи;
Кад су ти стражари
Од Арапа грђи.

   Кад и онда презаш,
Кад лептирић лета
Од листа до листа,
Од цв'јета до цв'јета.

   Кад се стравиш, бојиш
И од своје сјене,
И кад зук пчелице
Као гром те прене...

   Па се крити мораш;
Па ти срце зебе,
Да ни зрак сунчани
Гдје не спази тебе.

   Па свог њедра жеље
И срдачне пламе
Ти тајити мораш
И од себе саме.

   Ах! робињо тужна!
Прстене продани!
Јадни ли су твоји
Часови и дани!

   Живкајући као
Струк миле љубице,
Којој оштро трње
Задављује клице:

   Па ту вене, сане,
У тјескоби грезне,
Чами, гњије, скапа,
Гине, труне, чезне!...

   Ах! робињо црна!
Не копај се жива:
Прени се — и буди
Соколића сива!

   Пази понос, — пази
Своје ведро чело:
Ал' док живиш — живи
Слободно и смјело!

   Живи!... јер једанпут
Живимо овамо,
А брзо ка' лишће
С горе опадамо:

   Љепост, дика, младост,
Ка' појави мину:
Тек баштинства чисте
Љубави не гину. —



Извори

  • Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 19-21.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.