Расла трава зелена ливада

* * *


[Расла трава зелена ливада]

Расла трава зелена ливада,
Ни кошена ни коњма гажена,
По њој Иво вране коње пасе,
Вране коње а не подковане.
Њему сеја ручак донијела, 5
Шједе Иво ручак ручковати,
А сестрица лице умивати;
Тад бјешеди Иво господаре:
„Моја сејо, л’јепа лица твога,
Штета јесте да га други љуби, 10
Кад га и ја могу обљубити“.
— Мучи брате загрмило на те!“
Било ведро па се наоблачи,
Из облака три грома пуцају,
Један туче Иву господара, 15
Други туче коње по ливади
Трећи пали зелену ливаду.


Референце

Напомене

  • Прибиљежио Милов. Ружичић
  • Из околине под Просаром

Извор

„Јавор", година 1880, број 18, стр. 553.