Путник на одмору (Милета Јакшић)

Путник на одмору
Писац: Милета Јакшић


Као кап пелена
На срце ми пада:
Туђа поља гледам
Испод туђег хлада.

Небом облак ми́ли
Пољем сенка лака,
Из даљине блиста
Коса у тежака.

Он гледа, где пред њим
Сахне море злата —
Ал’ поздрава нема
За ме непозната.

Моми у ручици
Сребрн српак сјаје,
Она песму пева,
Мене не познаје.

Далеко су њене
Очице од мене
Ко на небу звезде
Ноћу ужежене —

Само познат ветрић
Ко да грањем дува,
Тихо шапће јесен
И сламчица сува.

А што јесен шапће,
Мени срце стеже —
Пољаном се туђа
Песмица разлеже.

Срп. Црња

Извор

уреди
  • 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 9, стр. 257.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.