Пошета мома...
Писац: Драгутин Илић




* * *


        Пошета мома...

     Пошета мома убава
Низ тија пуста чаршија
На неја џан-Фес шалваре
На глава крмез шамија.
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голема!

     За њом ми момче идеше
Кроз тија тесни сокаци
На себе он се кунеше
Момици лице да љуби!
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голема!

     Луто га мома артује:
»Да ми те стрела не уби.
Не сувај рука на мене
Бело ми лице не љуби!« 
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голема!

     Ах, момо, јагне убаво
Што ли ме џанум артујеш,
На мене момче сироче
Што таква клетва казујеш?
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голема!

     Не ли с'м тебе зборио
Кога те видоф убаву;
Не дигај скуте високо!
Не оди кроз мрак девојко!
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голем!

     Не ли см тебе зборила:
Момиче мори, момиче,
Не носи дреје црвене
Не тргај срце у мене!
Ој мори момо малена,
Уби ме туга голема!


Извор

 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.