Поклик (Јован Илић)

Јован Илић

Поклик

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Поклик
Писац: Јован Илић



* * *


Нека мумла враг што хоће,
Нек рогуши дуге уши,
Забранити нама ко ће
Што је драго нашој души?
     Срб је вазда Србу мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

Та ко не зна ц'јенит срећу
Тврда братска љубав гди је?
А што баке зановећу
Зато нама стало није;
     Срб је вазда Србу мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

Јер је Србин соко сиви,
Па гдје стане, ту ће пасти,
У побједи мре, ил' живи,
Слава ће му в'јеком цвасти!
     Зато нам је Србин мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

Још када му пријан дође,
Он радостан горе скочи,
И на суср'јет њему пође,
Добродошлу брзо точи:
     Зато нам је Србин мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

Па јеси л' му вјеран само
И душу ће своју дати,
Ил' ти тамо ил' овамо,
Свуд ће за те главом стати:
     Зато нам је Србин мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

А кад с'јевне сабља крива
И насрне душман крути,
Плане кано ватра жива,
Лети кано и змај љути:
     Зато нам је Србин мио,
     На крај св'јета — ма гдје био.

А када се дома врати
Гдје га в'јерна љуба чека,
У коло се с браћом хвати,
Да с' у небо дигне јека:
     Зато нам је Србин мио,
     Јер је Србин — ма гдје био.


Напомене

  • Ова песма издата у: Подунавка 1847, бр. 13; Пјесме 1854.

Извори

  • Јован Илић: Целокупна дела, страна 29-31 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.