ПРЕПУНЕ СУ...
Писац: Мита Поповић



* * *


     ПРЕПУНЕ СУ...
            
Препуне су гојне чаше
   Руменике вина,
Још пуније срце моје
   Радости, милина.

У чашу сам закопао
   И бриге и туге,
Воља ми је шаренија
   Од небеске дуге.

Боже мили, боже драги!
   Чудо ли је дивно:
Да с' и моје раздрагало
   Срце жалостивно?

Мислио сам: никад не ћу
   Тражити весеља;
Сад ми душа од милоте
   Чак у небо стреља.

И шешир сам накривио
   На чупавој глави,
Свирај, Циго, док нам нова
   Зора не заплави!

Свирај, Циго, кад узимаш
   Крстићу ти сина!
А ти, лепа крчмарице,
   Донеси ми вина!

Једна чаша, к'о ни једна,
   Друга као једна —
Три чутуре, крчмарице,
   Из подрума ледна!

Цело буре дај овамо,
   Мој убави цвету:
Нек се знаде: кад сам; стао,
   Да пркосим свету!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.