Ненаписана песма

Ненаписана песма
Писац: Милорад Митровић




* * *


        
Ненаписана песма

Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете;
И ја је певах раздраган и срећан,
Кô тица горска или мало дете.

Њу нико није слушао ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела;
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.

Да, ја се бејах измирио с тугом,
Са патњом мојом и са јадом иним,
И песма моја звездама се вила
И губила се у зрацима њиним.

И ја јој хтедох да похватам звуке,
Ал' заста рука, што их безброј списа;
То беше песма љубави бескрајне,
Незнана земља, сан небеског виса.


Извор

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 25-26


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.