Немања/52
< Немања
←Осамнајести призор | Немања Писац: Јован Суботић ДЕВЕТНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Двадесети призор→ |
ДЕВЕТНАЈЕСТИ ПРИЗОР
ЧУЧ (дотрчи, и тражи очима):
Ни ту није, а наши бегају.
Свако око само њега гражи;
Пропали смо, ако с’ не покаже.
(Наиђе на тело.)
Је л’ то? Он је! Устај, господару!
Јеси л’ мртав, ил’ се само чиниш?
(За себе.)
Са њим не знаш нинад на чему си.
(Диже га.)
КНЕЗ ВЛАДИМИР (слабим гласом):
Ко је?
ЧУЧ:
Ја — Чуч! — Чуч, твој верни слуга.
Устај! Наши беже на све стране,
И неће се до куће станити,
Ако тебе међ собом не виде!
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Нека беже, не требам их више —
Чуче!
ЧУЧ:
Чујем!
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Носи м'е одавде,
Да ми с’ мртвом душман не поруга.
(Умре.)
ЧУЧ (дигне га, да га носи).